Pređi na sadržaj

krȇtoš

krȇtoš

Imenica

[uredi]

krȇtoš, m

Oblici:

  1. kretoš [1]

Značenja:

  1. Poslastica od uprženog šećera. [1]
  2. Konj sposoban da povuče svaki teret. [1]
  3. Dobro vino. Sombor[1]

Primeri:

  1. Mȏj Lȗka znȁo da vȍlem krȇtoš, pa jȍš dok smo bíli mòmak i dèvōjka, ȏn kȃže: dóđi d[a] idémo na krȇtoš. Jaša Tomić [1]
  2. Kad smo onòmad bíli na vášaru, jȃko smo se nàjeli krȇtoša. Turija [1]
  3. Koji nísu bíli tàko bògati, nèdeljom nàpravidu málko krȇtoša, i tȏ su im koláče. [2] [3] [4] [5] [6] Čenej Bačinci Laćarak Sremska Mitrovica Čerević Mol Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Begeč Mokrin Kikinda Šurjan Boka Neuzina Crvena Crkva Ada Ivanda [1]
  4. Òvāj je kȍnj dȍbar krȇtoš, mȍš kásti — krȇće na žbȉcu. Tòčak ù kōla što ȉma òne žbȉce, ȏn na svȁku žbȉcu krȇne. [7] Vrdnik Bačinci Čerević Klenak Voganj Jarak Platičevo Grabovci Krušedol Prhovo Kupinovo Karlovčić Golubinci Krčedin Vojka Gospođinci Futog Opovo Crvena Crkva [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 189.
  4. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 185.
  6. Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 26.
  7. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

Napomene

[uredi]