jaje
jaje
Jezici (3)
Srpski
SrpskiImenica
jaje, {{{rod}}}
Kategorije: G.anat.bot.
Oblici:
Značenja:
- Jaje isprženo u celini, bez mešanja, jaje na oko. Subotica Novi Sad[1]
- Pokvareno jaje, mućak. [1]
- Uži deo jajeta. Neštin[1]
- Farbano jaje za Uskrs. Jamena[1]
- Vrsta dečije igre. [2][1]
- Ženska polna ćelija kod višećelijskih životinja ovalnog ili okruglog oblika omotana opnom, koja služi za razmnožavanje. [1]
- Muška polna žlezda, organ jajastog oblika smešten u mošnicama, testis. [1]
- Vrsta deteline Trifolium pratense. Lovra[1]
Primeri:
- Na Ùskrs, sas jájima, tȉčkali smo. Bȃcimo jáje, pa i òna bȃci, ȍnda da se lȕpīdu tȉ dvȁ jàjeta. Čìje prȅ lȕpi, tȁj zȁdobije jáje. [3] Bata Jamena Sremska Mitrovica Vojka Subotica Martonoš Sombor Stapar Kula Deronje Gospođinci Đurđevo Novi Sad Šajkaš Đala Novo Miloševo Elemir Aradac Veliki Gaj Kalaz [1]
- Žène ȍbaško pròdaju jája, pròdaju kokȏške, pȁtke, gȕske. Tomaševac [1]# Vȅliki pétak se pȍsti, fȃrbadu se jája. [4] Banatska Palanka Bačinci Melenci Bašaid Boka Farkaždin [1]# Lȅba u jáju. Stari Slankamen [1]# Òna sàmo dvȃ jàeta snѐse — zàto su i rétke. Novo Miloševo [1]
- Nȇmamo nȉkakvu mȃrvu; ȉmāmo nȅku kòkōšku i pétla i òdātle ȉmamo pokòje jáe za trȍšak. [5] Zrenjanin [1]# Jaje... Nije mućko, a nije ni friško. [6] Mokrin [1]# Zàto ȕvēk ȉma nȍvi pčȇla, što màtica snѐse svȁka dvàješ čѐtir sȃta trȋ do čѐtr hѝljade jája. [7] [8] Melenci Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Jarak Klenak Karlovčić Subotica Žednik Sombor Mol Sivac Bački Brestovac Kula Srbobran Bačko Gradište Deronje Čurug Zmajevo Bođani Žabalj Kać Đala Iđoš Kikinda Bočar Radojevo Srpska Crnja Itebej Međa Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Boka Konak Margita Ilandža Veliko Središte Debeljača Vršac Sefkerin Dupljaja Bavanište Dubovac Kovin [1]
- Mȁtica pòlāže jája u ćèliju, pȍsle pčȅle nàhrānu. Novi Bečej [1]
Izrazi:
- Pegav ko ˜ od ćurke Jasenovo [1]
- Kòja kokȏška mlȏgo kákoće, mȁlojája nȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Vršac [1]
- tražiti dlaku ujajetu ("zalaziti u najmanje sitnice, cepidlačiti"; "Ȍ, bȍže, ala trȃže dlȁku u jájetu"). Bačinci [1]
- šaren ko uskršnje ˜ ("veoma šaren"). Jasenovo [1]
- rovit ko ˜ [1]
- sȁdjája kákoću ("deca se prave pametnija od odraslih"). Novo Miloševo [1]
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 88.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 30, 101, 162, 184.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 152.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 46.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).