jacija

jacija

jacija (srpski, ćir. jacija)[uredi]

Imenica[uredi]

jacija, ž

Značenja:

  1. Početak večeri, mrak. [1]
  2. Posebno crkveno zvono, najlepšeg zvuka, koje oglašava smiraj dana. [1]

Primeri:

  1. Tȃj što sèdi, tȃj bi se tȁmo otàbačio; tȃj mȍže da sèdi da čȅka da ga ùvāti jácija. [2] Kikinda [1]
  2. Ìdi, ùvatiće te jácija. Novo Miloševo Bačka Palanka Melenci [1]
  3. Kad čuješ jaciju, oma da si sevala kući. Bačka Palanka Silbaš Tovariševo Obrovac [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 122.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=jacija&oldid=347672”