fara

fara

fara (srpski, ćir. fara)[uredi]

Imenica[uredi]

fara, ž

Kategorije: rib.


Značenja:

  1. Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1] Mol[2]

Primeri:

  1. Mačka, to u čamcu mora da bide. Mačku metem u faru natrag i to stoji. [1] Padej [2]
  2. Ima [vrška] karov od krila i karov na fari, na turu. [1] Mol [2]
  3. Šaran iskopa rupu pa u toj rupi živi. On svaki je glavom unutri, a fara mu je napolje. [1] Mol [2]


Sinonimi:

  1. štujer [2]
  2. tur [2]
  3. rep [2]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]