dotrčati

dotrčati

dotrčati (srpski, ćir. dotrčati)

dotrčati, {{{vid}}} neprel.

Primeri:

I jȃ òću da dotr̀čim da kȃžem sȋnu da su àftovi u nȁše dvȍrište, a dok sam jȃ dȍtrčāla do njèga, àgenti vȅć ìdu po sȍbāma, trȃžu Žívu. ^[1] ^[2] ^[3] Kumane Gospođinci Senpeter ^[4]
U tom momȅntu kad je bȉjo rȁnjen, njègov òtac Péra dȍtrčo je kod mène da me pȋta dȁ l će prežíviti, pošto níje rȁnjen u plȕ ćama već u strȁžnji délovi. Itebej ^[4]# I òna kȃže, vȉdi, kȃže, štȁ je Míti, kȃže, svȅ mu je kȑvāvo. I ȏn dòtrča kòd nās. Subotica ^[4]

↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.61.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga1),968,48 str, str.24.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str.91.
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.