Pređi na sadržaj

astalčić

astalčić

astalčić (srpski, ćir. astalčić)

[uredi]

Imenica

[uredi]

astalčić, m

Kategorije: dem.


Oblici:

  1. astal, astàlčić [1]

Primeri:

  1. Kȕd s i načéčio tȃj astàlčić tȁmo, trȅba ùnē ti vèliki àstāl. [2] Futog Erdevik Neštin Jarak Golubinci Stari Slankamen Surduk Sombor Martonoš Deronje Srpska Crnja Dobrica [1]
  2. Níje bílo drȕgo neg astàlčić pa tȗ dèca jèdu. Čortanovci [1]
  3. Mȋ dèca ìmali smo nȁš astàlčić. Šajkaš [1]
  4. Mȋ smo ìmali àstālčić i mȃle hòklice, ù tōm smo sèdili kad smo jȅle, za àstālčićetōm, tàko se zválo, a za ȍdrāsli su sèdili za ástalom. Subotica [1]


Sinonimi:

  1. àstālčićeta, astalčȋć -íća Vršac [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=astalčić&oldid=354237”