džȃk
džȃk
Imenica
[uredi]džȃk, m
Kategorije: rib.
Oblici:
Značenja:
- Vrsta veće kese (obično od kudelje, platna i sl.) za držanje žita, brašna, soli i drugih sipkih materijala, sitnijih predmeta i sl. [1]
- Džak od jute. [1]
- Vreća u koju stane 60 kg trereta. Sombor Novo Miloševo[1]
- Količina nečega koja može da stane u takvu kesu. [1]
- Ženska haljina ravnoga kroja (obično za trudnice). Orlovat[1]
Primeri:
- Naùčila sam da rȃdim mȕške pòslove, pa sam vúkla bògami i džákove i svȅ sam rádila ko da ȉmam čòveka ù kuću. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Boka Bačinci Susek Sviloš Sremska Mitrovica Čerević Pavlovci Beška Batajnica Subotica Martonoš Sombor Sivac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Čenej Mošorin Kać Novi Sad Kovilj Titel Đala Padej Novo Miloševo Bašaid Itebej Melenci Žitište Taraš Jaša Tomić Šurjan Zrenjanin Neuzina Tomaševac Orlovat Farkaždin Izbište Kovin Lovra Deska Čenej Ivanda [1]
- Ȍnda dȏđe màšina, pa vŕše, ȍnda tȇ džákove nȍsiš nà tavan. Tovariševo [1]
- Stȁjāli džákovi nà tavanu pa i[h] mѝševi ѝzgrizli. Laćarak [1]
- Podovi su ostali „zemljani” i oni su nedeljno jednom pomazivani žutom glinom, a kasnije krečom, da bi se preko njega, u prvo vreme, razastirali oparani i oprani komesni džakovi ( — S RS). [10] [1]
- Óni ȕzmedu jedan džȃk pȇrja, jástuk, ȉtadu na mlȃdu i na mómka. [2] [3] Jasenovo Bačinci Susek Sviloš Sremska Mitrovica Mokrin Taraš Jaša Tomić Šurjan Boka Tomaševac Izbište [1]
- Ȅ, sȁd, ako nȇmamo džȃk šѐćera ù kuću, ȍnda nȇmamo šѐćera, ȍnda kȕkāmo štȁ ćemo bez šѐćera. Aradac [1]
- Ȍnda nàsӯši po pȕn džȃk sȗve rȉbe. Begeč [1]
- Štȁ je mѐne džȃk krompíra ka[d] trȅba da nàrānim sȅdam ústa. Neuzina [1]
- Ondak mi to [rašu] sastavljamo, natrag alov, di je džak. [11] Bačko Gradište [1]
- Kad se alov izvlači štogod ribe se uvati na krilu, tu dok se izvlači — to se sve uvatilo na liš, a ono što se uvatilo natrag u džak, mi zovemo džak. [11] Čenta [1]
- Onda riba ona kad udari u tu mrežu [na rundornu], desi se to — napravi jedan džak. [11] Mol [1]
Izrazi:
- Sombor [1]
- slagati se ko buve udžaku ("ne slagati se uopšte"). [1]
- slágati se ko rȍgovi udžáku ("isto"). Vršac [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82, 84, 100, 352. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 116. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 127, 136.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57, 58.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141, 152.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 328.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 55.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.