Pređi na sadržaj

ćúla

ćúla

ćúla (srpski, lat. ćúla)

[uredi]

Imenica

[uredi]

ćúla, ž

Značenja:

  1. Štap sa čvornovatim zadebljanjem na vrhu. [1]
  2. Štap koju nosi čauš, učesnik u svadbi. [1]
  3. Mali drveni trupac po kojem se udara u igri ćule. Kovilj[1]
  4. Vrsta pastirske i dečije igre u kojoj se štapom udara po malom drvenom trupcu. [1]
  5. Vrsta obrednog hleba. [1]

Primeri:

  1. Òna me ùdarila ćúlom pò lēđi da jȍš mȉslim da će bȉt rȁk. Deronje Laćarak Čerević Sombor Novi Sad [1]
  2. Čòbani su ѝmali kȕku, a svinjári ćúlu. [2] Jarak Jamena Morović Gibarac Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Kukujevci Erdevik Voganj Ležimir Sviloš Čerević Mali Radinci Neradin Golubinci Maradik Krušedol Batajnica Belegiš Krčedin Begeč Futog [1]
  3. Tȏ je ćȕška dȑvena, sa štápovima, ćúlama, i s òtim ćúlama ćȕšku ùdaraš. [3] Laćarak Čurug Gospođinci Žabalj Kovilj [1]
  4. Kad se pȍčne da se ȉgra ćúla, ȍndak se pȓvo dogòvorimo do kòlko će da ȉgramo, jebo tȏ mȏra da známo kad svȁki ko ubȃci u rȕpu dȍbi jѐdan pòēn. [3] Boka Čurug Gospođinci Žabalj Kovilj Jaša Tomić [1]
  5. Tȗ smo se ѝgrali pѝlcike i ćúle. Vojka [1]
  6. Tȏ je bílo od hlȅba tȇsto, pa smo prȁvili cúce, ćúle, vѐnčiće nȅke. Laćarak [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  3. 3,0 3,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

[uredi]