ćilimac
ćilimac
ćilimac (srpski, lat. ćilimac)[uredi]
Imenica[uredi]
ćilimac, m
Oblici:
Primeri:
- „Aljina” je naziv za celokupnu posteljinu. Ona se sastoji od perine, dunje, gubera, perjake, kudeljnog čaršava i ćilimca. U kući kod deda Vese Rackovog aljina je ovako složena: na daske se prvo stavi slamnjača, preko nje perjaka napunjena perjem (pravi se izjedna koliko je krevet dugačak), preko perjake dolazi kudeljni čaršav sa utkanim crvenim prugama i preko toga ćilimac. Osnova ćilimca je od kudelje, a poučica od vune. Ćilimac je na plase, tj. na pruge, rađen u raznim bojama. Većinom stariji svet, kako u Staparu tako i u Somboru i po okolnim salašima, spava na samom ćilimcu, jer se, navodno, „ne prlja”. Kažu, dovoljno je istresti pa će biti čist. [3] [1]
- Ćȉlim je nȅšto bȍlje, a ćilímac je nȅšto tȁnje. [2] Žitište Jasenovo Sombor Novi Bečej Bašaid Sakule [1]
- Otkámo po trȋ ćilímca za krѐvete. [4] [2] Kumane [1]
- Zȁstre se ćilímcom jel kr̀- parom i mȅte òna trȋ-čѐtir jàstuka i krȅvet je nàmešten. Obrež [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 85.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
- ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 77.