jáje

jáje

jáje (srpski, lat. jáje)[uredi]

Imenica[uredi]

jáje, {{{rod}}}

Kategorije: G.anat.bot.

Oblici:

jaje ^[1]

Značenja:

Jaje isprženo u celini, bez mešanja, jaje na oko. Subotica Novi Sad^[1]
Pokvareno jaje, mućak. ^[1]
Uži deo jajeta. Neštin^[1]
Farbano jaje za Uskrs. Jamena^[1]
Vrsta dečije igre. ^[2]^[1]
Ženska polna ćelija kod višećelijskih životinja ovalnog ili okruglog oblika omotana opnom, koja služi za razmnožavanje. ^[1]
Muška polna žlezda, organ jajastog oblika smešten u mošnicama, testis. ^[1]
Vrsta deteline Trifolium pratense. Lovra^[1]

Primeri:

Na Ùskrs, sas jájima, tȉčkali smo. Bȃcimo jáje, pa i òna bȃci, ȍnda da se lȕpӣdu tȉ dvȁ jàjeta. Čѝje prȅ lȕpi, tȁj zȁdobije jáje. ^[3] Bata Jamena Sremska Mitrovica Vojka Subotica Martonoš Sombor Stapar Kula Deronje Gospođinci Đurđevo Novi Sad Šajkaš Đala Novo Miloševo Elemir Aradac Veliki Gaj Kalaz ^[1]
Žѐne ȍbaško pròdaju jája, pròdaju kokȏške, pȁtke, gȕske. Tomaševac ^[1]# Vȅliki pétak se pȍsti, fȃrbadu se jája. ^[4] Banatska Palanka Bačinci Melenci Bašaid Boka Farkaždin ^[1]# Lȅba u jáju. Stari Slankamen ^[1]# Òna sàmo dvȃ jàeta snѐse — zàto su i rétke. Novo Miloševo ^[1]
Nȇmamo nȉkakvu mȃrvu; ȉmāmo nȅku kòkōšku i pétla i òdātle ȉmamo pokòje jáe za trȍšak. ^[5] Zrenjanin ^[1]# Jaje... Nije mućko, a nije ni friško. ^[6] Mokrin ^[1]# Zàto ȕvēk ȉma nȍvi pčȇla, što màtica snѐse svȁka dvàješ čѐtir sȃta trȋ do čѐtr hѝljade jája. ^[7] ^[8] Melenci Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Jarak Klenak Karlovčić Subotica Žednik Sombor Mol Sivac Bački Brestovac Kula Srbobran Bačko Gradište Deronje Čurug Zmajevo Bođani Žabalj Kać Đala Iđoš Kikinda Bočar Radojevo Srpska Crnja Itebej Međa Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Boka Konak Margita Ilandža Veliko Središte Debeljača Vršac Sefkerin Dupljaja Bavanište Dubovac Kovin ^[1]
Mȁtica pòlāže jája u ćѐliju, pȍsle pčȅle nàhrānu. Novi Bečej ^[1]

Sinonimi:

Izrazi:

sȁdjája kákoću ("deca se prave pametnija od odraslih"). Novo Miloševo ^[1]
Pegav ko ˜ od ćurke Jasenovo ^[1]
Kòja kokȏška mlȏgo kákoće, mȁlojája nȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Vršac ^[1]
šaren ko uskršnje ˜ ("veoma šaren"). Jasenovo ^[1]
rovit ko ˜ ^[1]
tražiti dlaku ujajetu ("zalaziti u najmanje sitnice, cepidlačiti"; "Ȍ, bȍže, ala trȃže dlȁku u jájetu"). Bačinci ^[1]

Reference[uredi]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 88.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 30, 101, 162, 184.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 152.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 46.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146.
↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

Napomene[uredi]

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Александар_Р._Стефановић,_Дечије_игре_у_северном_Банату.-2] Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 88.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 30, 101, 162, 184.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.49-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49.

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.123-5] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 152.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-6] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 46.

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.-7] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146.

[Љиљана_Недељков,_Пчеларска_терминологија_Војводине-8] Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]