đubrište

đubrište

đubrište (srpski, lat. đubrište)

đubrište, s

Oblici:

Primeri:

Jȃ ć[u] mòje ùzēt, pa ć[u] pobácat svȅ ù vatru, pa nek gòre da jȃ vȉdӣm, al nѐmōjte bácit u đȕbrӣšte, jȃ u đȕbrӣšte nȉšta nѐ dām da se bȃca. Subotica Đurđevo ^[1]# Gumno je počinjalo đubrištem iza štale sa kamarama slame, kukuruzovine, ogrizine, sa plastovima sena i plevarnikom. Platičevo ^[1]
U prednjoj avliji je mir i miris, u zadnjoj vrvež i vreva, đubrište i zahod. Stapar ^[1]
Pro stor ispred kuće u selu, zapra vo is pred trema, zove se „avlija” (na salašu „okop”), iza avlije dolaze „đubrište”, „gumno”. ^[1]# Na đȕbrӣšte se izbāci kad se pòčisti štȁla. ^[2] Sivac Neštin Bukovac Čortanovci Obrež Bečmen Martonoš Senta Sombor Drljan Tovariševo Srbobran Gospođinci Kovilj Kikinda Aradac Kovin Deliblato Vračev Gaj ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.