Pređi na sadržaj

šȕša

šȕša

šȕša (srpski, lat. šȕša)

[uredi]

Imenica

[uredi]

šȕša, ž

Kategorije: pogr.


Oblici:

  1. šuša [1]

Značenja:

  1. Nesposobna, bezvredna osoba; osoba bez imalo ugleda, ništarija. [1]

Primeri:

  1. Mȋ smo ѝmali šȕše i róge. Šȕše su bez rogóva i dáju dȍsta mléka. [2] Sviloš Martinci Ležimir Šuljam [1]
  2. Da se nѐ jem, jȅ l? A svȁka šȕša dànaske mȍž d[a] ȉma àfto i kȕću, a nѐ rādidu nȉšta. Jaša Tomić Susek Sviloš Sombor Novi Sad Kikinda Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Jasenovo Ivanda [1]
  3. Kojekàkva šȕša pa i òna ѝma. Pačir [1]
  4. Šȕšo, štȁ sàmo ćútӣš? Laćarak [1]
  5. Mȏra svȁka šȕša da me znȃ? Taraš [1]


Sinonimi:

  1. ćȕla [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

Napomene

[uredi]