strȅja

strȅja

strȅja (srpski, lat. strȅja)[uredi]

Imenica[uredi]

strȅja, ž

Značenja:

Kraj krova koji prelazi zidove. ^[1]
Krov koji istovremeno prekriva i kuću i trem. ^[1]
Krov naknadno dozidanog trema. ^[2] Đala^[1]

Primeri:

Stani pod streju da ne pokisneš. ^[2] ^[3] ^[4] ^[5] ^[6] ^[7] ^[8] ^[9] Čenej Jamena Vašica Bačinci Bačinci Sot Erdevik Susek Laćarak Sviloš Šuljam Čerević Jarak Voganj Hrtkovci Platičevo Šatrinci Čortanovci Golubinci Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Surduk Subotica Martonoš Senta Sombor Sivac Stapar Kula Srbobran Bačko Gradište Deronje Ravno Selo Gospođinci Tovariševo Đurđevo Kać Rumenka Bačka Palanka Begeč Novi Sad Kovilj Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Jaša Tomić Aradac Šurjan Boka Neuzina Botoš Perlez Dobrica Margita Farkaždin Veliko Središte Sakule Vršac Alibunar Sefkerin Izbište Crepaja Jasenovo Kruščica Dolovo Kajtasovo Vračev Gaj Borča Pančevo Deliblato Omoljica Kovin Batanja Deska Ivanda Krašovo ^[1]
Vrapci su mi napravili gnezdo ispod strȅje. Obrež ^[1]
Srȅća što su se ȍma pȍpēli nà čardak, is čȁrdāka se pȍpeli gȍre na grȇde, pòsedali, pozavláčili [se] tàko pod strȅju. Vizić ^[1]
Tȏ je strȅja pod zábatom. ^[2] Deronje Vašica Kikinda Bašaid Itebej Konak Perlez Dobrica Margita Sakule Vršac Alibunar Sefkerin Deliblato Omoljica ^[1]
Pȍt strejom je svȅ. Pȍt strejom je kȕća, a pȍt strejom je ȍno đe ȕlazӣmo unútra. Strȅja, tȏ je ȕjedno. Ȍno je strȅja što pȍkrije đe ȗđemo, i ȍnō je strȅja što pȍkrije kȕću. ^[10] Pomaz ^[1]
Ȉma na vѝsoku strȅju, a ȉma nѝska strȅja, a òvo je stȃri tȋp kȕće. Tȏ je nѝska strȅja, kòja ȉma sàmo krȍv pòd njōm. ^[2] Đala ^[1]

Sinonimi:

Reference[uredi]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 24, 144, 157.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 162, 163, 227, 343.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
↑ Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 93.
↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.

Napomene[uredi]

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Гордана_Вуковић,_Терминологија_куће_и_покућства_у_Војводини.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 24, 144, 157.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта._Прва_књига:_Увод_и_фонетизам.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 162, 163, 227, 343.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_Извештај_о_дијалектолошком_истр._живању_говора_Батање.-5] Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_О_говору_Деске.-6] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58.

[Биљана_Марић,_Из_лексике_Ченеја_(румунски_Банат)-7] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Софија_Димитријевић,_Етнолошка_истр._живања_у_околини_Сомбора.-8] Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.

[Михај_Н._Радан,_Обреди,_веровања_и_обичаји_Карашевака_везани_за_изградњу_куће.-9] Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 93.

[Марија_Шпис-Ћулум,_Из_лексике_Помази_и_Чобанца_(код_Сентандреје)-10] Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]