spȍro
spȍro
spȍro (srpski, lat. spȍro)[uredi]
Prilog[uredi]
spȍro, pril.
Primeri:
- Nȅkoliko dána lѐži da se òsӯši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrӣje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stàbleta), jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina. [1] Jaša Tomić [2]
- Drȍplja — kao ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lѐtu, téške; vȉše žúte) — jȇ se, kȍljē se. [1] Novo Miloševo [2]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.