skidati

skidati

skidati (srpski, lat. skidati)[uredi]

Glagol[uredi]

skidati, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. skȋdam [1]
  2. -nem [1]

Značenja:

  1. Svlačiti odeću, obuću i sl. sa sebe. [1]
  2. Podizati s glave šešir, kapu u znak pozdrava. [1]
  3. Uklanjati s nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. [1]
  4. Obrađivati, oblikovati nešto uklanjanjem viška materijala s površine. [1]
  5. Odstranjivati kataraktu sa oka. [1]
  6. Spustiti nešto ili nekoga sa izdignutog mesta na neko niže mesto. [1]
  7. Istovariti s prevoznog sredstva; iskrcati. [1]
  8. Ukloniti sa nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. [1]
  9. Ukloniti ono što izbija na površinu neke tečnosti. [1]
  10. Skupiti rod, letinu, ubrati. [1]

Primeri:

  1. Skȋdaj tȍ! [2] Izbište Sanad Itebej Farkaždin [1]
  2. Mѐni svȁki jȅdan skȋda šѐšӣr. [3] Deska [1]
  3. Tȏ ȕvek ljȗšti, tȗ kičȉnju, skȋda. Izbište [1]
  4. Mȏra da se slȍži tȁčno na poluokrúglu tùrpiju i da se ѝštōsuje sa štȏsom tùrpijom, ȍndak se ćòškovi skídaju dȍle da dȏđe ćȍšak i da tȏ svȅ pȁše kao pȑsti, tȁčno da bȕde svȅ. Kovilj [1]
  5. Nísam dȍbio nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčӣju òpānicu. [1]
  6. Vláda Périć je skído pa nѐ vidi. [4] Novi Bečej [1]
  7. Tàko smo ѝ mi skȉnili s òte kȕće što smo pòkrili .— Stȃra mȁtica ѝzlazi s rȍjom, sa mládim i stȃrim pčȅlāma, i cȅo rȏj se ùvāti na dȑvetu, nȁ grȃnu i pčȅlār ga skȉne i mȅtne ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu (Me). Đala [1]
  8. I òna onda dòšla kȕći, ѝšla je nà tavan da se òbesi; a pòčim òvaj naš kòmšija čelò kuće kȍpō je répu, a njézin mȗž víko: „Hȁjde da je skȉneš s tàvana, òčla da se òbesi.”. [5] [2] [6] [7] [3] [4] Zrenjanin Pačir Sombor Sivac Stapar Mol Deronje Gospođinci Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Elemir Zrenjanin Boka Tomaševac Perlez Farkaždin Čenta Sefkerin Izbište Deska Batanja [1]
  9. Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i podŕljo je tȗ célu njȉvu. Kumane [1]
  10. Prvo skinem krljušt, operem škrge. Stari Slankamen [1]
  11. Ȍnda od lȕka cŕvenog skȉnemo onaj, onu spȍlja lȕkovinu, ò toga bȕde támno, onàko brȁoncȑvenkasto. [8] Kula Perlez [1]
  12. I ȍnda tȏ víno sȉpaš ù bure i tȏ vrȋ, vrȋ dok ne prѐvri i ȍnda to skȉnē se sò toga, tȗ dȍle ѝma táloga. Čenej [1]
  13. Skȉneš žȉto, ȍnda se pòkāže zùbača, i ȍnda je uzòri ȍma. Čenej [1]
  14. Kat skȉne se žȉto pa se ùzore. [2] Itebej [1]
  15. I jȃ ùzberem dvȇ krȕške i nàӣđe tȃj číka, deda Žíva Lȕkšin, ȍn je bȉo, bȍže, nadglédo, dvȃ trȗda danȁs za tȅ dvȅ krȕške mi skȉnuo. Veliki Gaj [1]
  16. Skȉni se i u krȅvet. Izbište Novi Kneževac Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. [[skȉniti [skȉnuti]]] [1]
  2. se [1]


Sinonimi:

  1. apcigovati [1]
  2. svlačiti [1]


Izrazi:

  1. Vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog neskidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Sombor [1]
  2. skȉniti s vrȃta ("osloboditi se nekoga ili nečega"). Novo Miloševo [1]
  3. skȉnuti svȅ bògove ("jako izgrditi"). Vršac [1]
  4. skinuti bedu sas vrata ("osloboditi se nevolje, rešiti problem"). Sombor Vršac [1]
  5. skȉnuti se nȅkome s vrȃta ("osamostaliti se"). Sombor Vršac [1]
  6. skȉnuti brȉgu s ("rešiti problem"). Sombor Kovilj Vršac [1]
  7. skídati kȁpu dȍle ("ceniti, uvažavati nekoga"). Novo Miloševo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 169. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ 4,0 4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130, 131. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 49.
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 25, 199, 201.
  8. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=скидати&oldid=212361”