skidati

skidati

skidati (srpski, lat. skidati)

Glagol

skidati, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

skȋdam ^[1]
-nem ^[1]

Značenja:

Svlačiti odeću, obuću i sl. sa sebe. ^[1]
Podizati s glave šešir, kapu u znak pozdrava. ^[1]
Uklanjati s nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. ^[1]
Obrađivati, oblikovati nešto uklanjanjem viška materijala s površine. ^[1]
Odstranjivati kataraktu sa oka. ^[1]
Spustiti nešto ili nekoga sa izdignutog mesta na neko niže mesto. ^[1]
Istovariti s prevoznog sredstva; iskrcati. ^[1]
Ukloniti sa nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. ^[1]
Ukloniti ono što izbija na površinu neke tečnosti. ^[1]
Skupiti rod, letinu, ubrati. ^[1]

Primeri:

Skȋdaj tȍ! ^[2] Izbište Sanad Itebej Farkaždin ^[1]
Mѐni svȁki jȅdan skȋda šѐšӣr. ^[3] Deska ^[1]
Tȏ ȕvek ljȗšti, tȗ kičȉnju, skȋda. Izbište ^[1]
Mȏra da se slȍži tȁčno na poluokrúglu tùrpiju i da se ѝštōsuje sa štȏsom tùrpijom, ȍndak se ćòškovi skídaju dȍle da dȏđe ćȍšak i da tȏ svȅ pȁše kao pȑsti, tȁčno da bȕde svȅ. Kovilj ^[1]
Nísam dȍbio nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčӣju òpānicu. ^[1]
Vláda Périć je skído pa nѐ vidi. ^[4] Novi Bečej ^[1]
Tàko smo ѝ mi skȉnili s òte kȕće što smo pòkrili .— Stȃra mȁtica ѝzlazi s rȍjom, sa mládim i stȃrim pčȅlāma, i cȅo rȏj se ùvāti na dȑvetu, nȁ grȃnu i pčȅlār ga skȉne i mȅtne ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu (Me). Đala ^[1]
I òna onda dòšla kȕći, ѝšla je nà tavan da se òbesi; a pòčim òvaj naš kòmšija čelò kuće kȍpō je répu, a njézin mȗž víko: „Hȁjde da je skȉneš s tàvana, òčla da se òbesi.”. ^[5] ^[2] ^[6] ^[7] ^[3] ^[4] Zrenjanin Pačir Sombor Sivac Stapar Mol Deronje Gospođinci Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Elemir Zrenjanin Boka Tomaševac Perlez Farkaždin Čenta Sefkerin Izbište Deska Batanja ^[1]
Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i podŕljo je tȗ célu njȉvu. Kumane ^[1]
Prvo skinem krljušt, operem škrge. Stari Slankamen ^[1]
Ȍnda od lȕka cŕvenog skȉnemo onaj, onu spȍlja lȕkovinu, ò toga bȕde támno, onàko brȁoncȑvenkasto. ^[8] Kula Perlez ^[1]
I ȍnda tȏ víno sȉpaš ù bure i tȏ vrȋ, vrȋ dok ne prѐvri i ȍnda to skȉnē se sò toga, tȗ dȍle ѝma táloga. Čenej ^[1]
Skȉneš žȉto, ȍnda se pòkāže zùbača, i ȍnda je uzòri ȍma. Čenej ^[1]
Kat skȉne se žȉto pa se ùzore. ^[2] Itebej ^[1]
I jȃ ùzberem dvȇ krȕške i nàӣđe tȃj číka, deda Žíva Lȕkšin, ȍn je bȉo, bȍže, nadglédo, dvȃ trȗda danȁs za tȅ dvȅ krȕške mi skȉnuo. Veliki Gaj ^[1]
Skȉni se i u krȅvet. Izbište Novi Kneževac Novo Miloševo ^[1]

Izvedene reči:

[[skȉniti [skȉnuti]]] ^[1]
se ^[1]

Sinonimi:

apcigovati ^[1]
svlačiti ^[1]

Izrazi:

Vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog neskidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Sombor ^[1]
skȉniti s vrȃta ("osloboditi se nekoga ili nečega"). Novo Miloševo ^[1]
skȉnuti svȅ bògove ("jako izgrditi"). Vršac ^[1]
skinuti bedu sas vrata ("osloboditi se nevolje, rešiti problem"). Sombor Vršac ^[1]
skȉnuti se nȅkome s vrȃta ("osamostaliti se"). Sombor Vršac ^[1]
skȉnuti brȉgu s ("rešiti problem"). Sombor Kovilj Vršac ^[1]
skídati kȁpu dȍle ("ceniti, uvažavati nekoga"). Novo Miloševo ^[1]

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 ^1,34 ^1,35 ^1,36 ^1,37 ^1,38 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 169. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ ^3,0 ^3,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ ^4,0 ^4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130, 131. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 49.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 25, 199, 201.
↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 ^1,34 ^1,35 ^1,36 ^1,37 ^1,38 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 169. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Софија_Ракић-Милорадовић,_О_говору_Деске.-3] 3,0 ^3,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.-4] 4,0 ^4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130, 131. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта._Прва_књига:_Увод_и_фонетизам.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_Извештај_о_дијалектолошком_истр._живању_говора_Батање.-6] Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 49.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-7] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 25, 199, 201.

[Велимир_Михајловић—Гордана_Вуковић,_Српскохрватска_лексика_рибарства.-8] Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]