sejati

sejati

Srpski

sejati (srpski, lat. sejati)

Glagol

sejati, {{{vid}}} neprel.

Morfološke varijacije:

[1.1.] ijekavski: sijati, ekavski: sejati

Kategorije: trp.


Oblici:

[1.1.] -em, sȅjati [1]

Slogovi: se-ja-ti


Značenja:

[1.] Ubacivati, stavljati seme u zemlju. [1]
[2.] Propuštati brašno i drugu sipkavu masu kroz sito. Bačinci, Kać, Taraš, Jasenovo[1]

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog *sejati → staroslavenski sѣti (seti), sѣꙗti (sejati), sѣati (seati), siѣti (sieti), sѣѣti (seeti)

Sinonimi:

[1.1.] sijati


Primeri:

[1.1.] Kad se sȅjala rȅpa, pa bílo je i po džȃk šećȅra. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Izbište, Bačinci, Inđija, Čortanovci, Ledinci, Čerević, Neštin, Vrdnik, Pavlovci, Buđanovci, Kraljevci, Platičevo, Batajnica, Dobanovci, Jakovo, Boljevci, Šimanovci, Deč, Karlovčić, Bačko Petrovo Selo, Bečej, Turija, Ravno Selo, Nadalj, Čurug, Gospođinci, Žabalj, Kać, Kovilj, Mošorin, Titel, Begeč, Novo Miloševo, Bašaid, Novi Bečej, Melenci, Itebej, Taraš, Međa, Elemir, Žitište, Aradac, Jaša Tomić, Boka, Neuzina, Veliki Gaj, Perlez, Tomaševac, Farkaždin, Dobrica, Ilandža, Čenta, Baranda, Vršac, Jasenovo, Konak, Sefkerin, Crepaja, Gaj, Bavanište, Kovin, Bata [1]
[1.2.] Jȃ sam sȅjo nȍću. Vojka [1]
[1.3.] U atáru mȏj brȁt od stríca sȅje žȉto. Vizić [1]
[1.4.] Kȁda se u pròleće pòseje kukùruz, sùncukrēt, žȉto, lubѐnice sam, bòstan smo sȅjali, tȏ se svȅ okòpāva. Novi Sad [1]
[1.5.] Sȅjali smo bȇla lȕka, sȅjali smo grášak, zȅlen, šargarépu i pȁštrnak. Zrenjanin [1]
[1.6.] Jȃ bíla mláda, ȍnda su sȉjali kùdelju po dvȃ-trȋ jȕtra. Deronje [1]
[1.7.] Jȃ sam òčo sa drúštvom da sȉjemo kùruze. Martonoš [1]
[1.8.] Jȃ sam tȍ dȍno sa njȉve da sklȍnim da mògu da ȍrem, da sȉjem kukùruz i žȉto. [8] [9] [10] [11] [7] [12] Đala, Laćarak, Martinci, Čalma, Neštin, Berkasovo, Morović, Višnjićevo, Subotica, Pačir, Sombor, Stapar, Sivac, Deronje, Silbaš, Srpski Krstur, Banatsko Aranđelovo, Novi Kneževac, Mokrin, Padej, Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid, Melenci, Pomaz, Lovra, Čip, Batanja, Deska [1]
[1.9.] Gráška, lȕka, pasúlja — tȏ smo sȉjali — pòvrće zà kuću. Bačinci [1]
[1.10.] Na prímer, ako je sezóna sѝjānja, konferѐncija je u vȅzi tȏga. [13] Bašaid [1]

Izrazi:

[1.1.1.] ˜ pod pétom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"; "Stȃri nȁši su sȅjali kukúruz pot pétom, pod brázdom, a jedno vréme sȅjali pod motȉkom"). Jasenovo [1]
[1.1.2.] ˜ pòt pētu ("isto"). Subotica [1]
[1.1.3.] ˜ pod brázdom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"). Jasenovo [1]
[1.1.4.] ˜ nȁpole ("deliti prinos posejane kulture napola sa vlasnikom zemlje"). Itebej [1]
[1.1.5.] TISS 18] [1]
[1.1.5.] ˜ na odžace ("ubacivati, stavljati seme u rupu u zemlji koja je iskopana motikom"). Jasenovo [1]
[1.1.6.] ˜ pod motiku ("isto"). Subotica, Nadalj, Gospođinci, Čurug, Žabalj, Kać, Kovilj, Mošorin, Titel, Taraš [1]
[1.1.7.] ˜ na širice (gusto ubacivati, stavljati seme u plitak kanal u zemlji iskopan motikom"). Jasenovo [1]
[1.1.8.] ˜ brázdom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"; "Tȏ se sȅje brázdom, i čȅšće, kad bȃciš zȑnāde čȅšće: kad vȉše bȃciš, vȉše nȉkne"). Zrenjanin, Jasenovo [1]
[1.1.9.] ˜ zà plugom ("isto"). Nadalj, Gospođinci, Čurug, Žabalj, Kać, Kovilj, Mošorin, Titel, Taraš [1]
[1.1.10.] ˜ nȁ korāk ("isto"). Mošorin [1]
[1.1.11.] ˜ pod brázdu ("isto"). Jasenovo [1]
[1.1.12.] ˜ u brázdu ("isto"). Gospođinci, Čurug, Žabalj, Mošorin [1]
[1.1.13.] ˜ ù treću brázdu ("isto"; "Ù treću brázdu se sȅjal"). Mošorin [1]
[1.1.14.] ˜ pod motȉkom ("sejati u kućice, vrste ili brazde iskopane motikom"). Jasenovo [1]

Asocijacije:

[1.1.] setva, sejanje, uzgajati [14]

Izvedene reči:

zasejati, posejati, sejan [1]



Prevodi

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 99, 118, 119, 147, 239.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163, 285.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 151.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 23, 140, 225.
  6. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  7. ↑ 7,0 7,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 312.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 121, 148, 239.
  9. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.
  10. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 10, 23.
  11. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56.
  12. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 144, 146.
  13. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129.
  14. ↑ Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сејати&oldid=695799”