sepija
sepija
sepija (srpski, lat. sepija)[uredi]
Imenica[uredi]
sepija, ž
Kategorije: bač.ćurč.
Oblici:
Značenja:
- Bure šire pri vrhu koje se koristi za štavljenje koža. [1]
- Tečnost za štavljenje koža, so i kukuruzno brašno rastvoreni u vodi. [1]
Primeri:
- Sepija je velika lužnica koja služi za štavljenje koža, a prave je bačvari. [2] [1]
- U svom poslu služe se [ćurčije] ovim posudama i alatkama: „sepija” (bure, u gornjem delu šire a u donjem uže). [3] [1]
- Bȕre što je gȍre šȉre, dȍle ȕže, sѐpija je zàto tàka nàpraljena, kad mȇša da se òkrӯži, da ȉdu ȕokolo kȍže, ȍdӯd gȗra, ònāmo se prѐvrću kad i mȇša. [4] Kovilj Jaša Tomić [1]
- Kȍže donѐse sȉrove, ȍprāne, ȍčešāne tȗ sò tӣm, lȇpo se ȍnda mȅće ù bure, u sѐpiju. [1]
- Mȍžeš da málko, kad nàpraviš sѐpiju, mѐtla si sȁd sȅdam-ȍsam kȋla sȍli, ȍnda mȍš ùzēti kad pròmēšaš jedàreda pa prѝmētiš da dȉžu mnȍgo, ȍndak lȉzneš sѐpiju tȗ. Sláno òsećaš, je li sláno dȍsta. Ako níje dȍsta sláno, ȍndak mȅteš málko sȍli. Dòdaš sȍli ako sѐpija nѐ rādi, kȃo kȍmina, ȍma vȉdiš da òna níje u rédu. I svȁki dȃn trȅba dváput proméšati, tako da òne [kože] što su bíle góre dȏđu dóle. [4] [5] Kovilj Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 97.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 59.
- ↑ 4,0 4,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.