rékla

rékla

rékla (srpski, lat. rékla)[uredi]

Primeri:

Ȉma tȕ i rékla. Tȍ je od ténisa blúza dȏjna, i ȉma i dȏjna sȕknja i gȍre blúza, i mȃjca, i košȕlje, i tȍ svȅ kupȏvno táko. ^[1] ^[2] Izbište Bačinci Subotica Mol Turija Čurug Zmajevo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Begeč Novo Miloševo Kumane Orlovat Ivanda ^[3]
Nòsilo se dȕgačko, dȕže nego što se sȁd nȍsi, ali níje ni ko što su bȁbe i mòja mȁma nòsile, òne rékle ȍbaško i tàko. Kula ^[3]
Šȉla mi šnàjdērka réklu, pa mi tésnu nàpravila. Laćarak ^[3]

↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452.
↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.