poloja

poloja

poloja (srpski, lat. poloja)

poloja, ž

Primeri:

Polóje ѝmaju svȅ vȍde kòje su šȉre a plȉtke, tȏ je dȉ se vòda ràzlӣva, na prímer tȗ sȁd nȇma grȃnja i ràzlӣva se pò toj rȋtskoj trávi blízu nȅkog brȇga i tàko. Dȅo nuz ȍbalu gde vòda plȃvi i ȍnda tȗ ùgreje pa se rȉba nȃjprȇ mrȇsti na polójama di ȉma tráve. ^[1]
Polója je čistѝna sa rùdināma, tȗ dȏđu ptȉce, tȗ je plítka vòda, vr̀šina, zavr̀šāva se, i tȏ je čȉsto, sa rétkim lokvánjom i rétkom drézgom i tȗ rȉba rȃdi, tȗ se vòda zàgreje kad je vòda oko mѐter i níje muljѐvito nego je tvŕdo dnȍ. ^[2] Kovilj ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).