plátno

plátno

plátno (srpski, lat. plátno)[uredi]

Imenica[uredi]

plátno, s

Oblici:

  1. platno [1]

Značenja:

  1. Tkano belo platno bez šara. [1]
  2. Tanko, fino belo platno s gušće tkanim uspravnim prugama. [1]
  3. Domaće platno, grublje i punije, od kojeg se izrađuju stolnjaci, ubrusi, čaršavi za pokrivanje slamarica i sl. Ivanda[1]
  4. Platno s vezom. [1]
  5. Pokretni deo ograde. [1]

Primeri:

  1. Tkȁla sam ćѝlime, tkȁla sam plátno, hȅklala sam, slȉngovala. Tomaševac [1]
  2. Mlȃda se skȉne i prȇ [j]e bílo trȗbe, nȅko idȇ, šȋri plátno, a ȍna idȅ po plátnu. [2] [3] Izbište Sremska Mitrovica Ruma Martonoš Obzir Kula Novi Sad Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac Pavliš Jasenovo Deska Čenej [1]
  3. Dòšlo je u módu od vȇza hàljina, o[d] tkȃnoga plátna. Dobrinci [1]
  4. Uvѐdu kònja ùnӯtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàjlije: tȏ je plátno svilѐno, u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. Kumane [1]
  5. Bȁbe dȁju zȅtovima gȁće od bȇla plátna. [4] Parage Opovo [1]
  6. Iznad umivaonika se okači o ram izvezeni peškir od kućnog ili domaćeg platna sa izvezenim ružama. Opovo [1]
  7. Sádi plátno smo tkȁli tako bélo, rávno, smo šȉli kòšulje, blúzne, rékle, nȅkad smo na njѐga rádili i rȕčni rȃd. [5] Jaša Tomić Mokrin Šurjan Boka Neuzina Ivanda [1]
  8. Sam ѝmala kòšulju od sádi plátna. [3] Čenej [1]
  9. Skuti i suknjerac su načinjeni od finijeg domaćeg „sadi" platna a „gornja aljina" (suknja) od kupovnog materijala. [6] Ostojićevo [1]
  10. Nȇma ti priko sȑpskog plátna. Od njѐga su bíle nȃjfѝnije kòšulje i peškíri. [7] [5] [8] Šurjan Čortanovci Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Dolovo [1]
  11. Òbično kàdgod bílo sȑpsko plátno. Beška [1]
  12. Tàko se kȃže: „Dȉ ȉma štȉkovana plátna, tȗ su dòbre dѐvojačke rȗke. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
  13. I tȃj Žíka je kod mѐne zídao plátno. Vojka [1]
  14. Plátno se zválo, òna ȍgrada zȋdana. [7] Boljevci Martinci Šuljam Voganj Vrdnik Jarak Hrtkovci Platičevo Ruma Šatrinci Krušedol Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Stari Slankamen Surduk [1]
  15. Salaš od dasaka sastoji se od više segmenata koji su pogodni za rasklapanje i seobu. Jedan od takvih segmenata: platno, ploče, zagrada ... dugačak je obično oko 4 metra. Jedan od ovih delova postavlja se tako da bude pokretan i služi umesto vrata, kako se i naziva: vrata, velika vrata. [9] [1]


Sinonimi:

  1. postav [1]
  2. zid [1]
  3. ploča [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
  3. ↑ 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  4. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 56.
  5. ↑ 5,0 5,1 Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
  6. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 150, 151.
  7. ↑ 7,0 7,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  8. ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 14.
  9. ↑ Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 189.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=пла́тно&oldid=217589”