plátno
plátno
Imenica
[uredi]plátno, s
Oblici:
Značenja:
- Tkano belo platno bez šara. [1]
- Tanko, fino belo platno s gušće tkanim uspravnim prugama. [1]
- Domaće platno, grublje i punije, od kojeg se izrađuju stolnjaci, ubrusi, čaršavi za pokrivanje slamarica i sl. Ivanda[1]
- Platno s vezom. [1]
- Pokretni deo ograde. [1]
Primeri:
- Tkȁla sam ćѝlime, tkȁla sam plátno, hȅklala sam, slȉngovala. Tomaševac [1]
- Mlȃda se skȉne i prȇ [j]e bílo trȗbe, nȅko idȇ, šȋri plátno, a ȍna idȅ po plátnu. [2] [3] Izbište Sremska Mitrovica Ruma Martonoš Obzir Kula Novi Sad Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac Pavliš Jasenovo Deska Čenej [1]
- Dòšlo je u módu od vȇza hàljina, o[d] tkȃnoga plátna. Dobrinci [1]
- Uvѐdu kònja ùnӯtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàjlije: tȏ je plátno svilѐno, u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. Kumane [1]
- Bȁbe dȁju zȅtovima gȁće od bȇla plátna. [4] Parage Opovo [1]
- Iznad umivaonika se okači o ram izvezeni peškir od kućnog ili domaćeg platna sa izvezenim ružama. Opovo [1]
- Sádi plátno smo tkȁli tako bélo, rávno, smo šȉli kòšulje, blúzne, rékle, nȅkad smo na njѐga rádili i rȕčni rȃd. [5] Jaša Tomić Mokrin Šurjan Boka Neuzina Ivanda [1]
- Sam ѝmala kòšulju od sádi plátna. [3] Čenej [1]
- Skuti i suknjerac su načinjeni od finijeg domaćeg „sadi" platna a „gornja aljina" (suknja) od kupovnog materijala. [6] Ostojićevo [1]
- Nȇma ti priko sȑpskog plátna. Od njѐga su bíle nȃjfѝnije kòšulje i peškíri. [7] [5] [8] Šurjan Čortanovci Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Dolovo [1]
- Òbično kàdgod bílo sȑpsko plátno. Beška [1]
- Tàko se kȃže: „Dȉ ȉma štȉkovana plátna, tȗ su dòbre dѐvojačke rȗke. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
- I tȃj Žíka je kod mѐne zídao plátno. Vojka [1]
- Plátno se zválo, òna ȍgrada zȋdana. [7] Boljevci Martinci Šuljam Voganj Vrdnik Jarak Hrtkovci Platičevo Ruma Šatrinci Krušedol Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Stari Slankamen Surduk [1]
- Salaš od dasaka sastoji se od više segmenata koji su pogodni za rasklapanje i seobu. Jedan od takvih segmenata: platno, ploče, zagrada ... dugačak je obično oko 4 metra. Jedan od ovih delova postavlja se tako da bude pokretan i služi umesto vrata, kako se i naziva: vrata, velika vrata. [9] [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
- ↑ 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 56.
- ↑ 5,0 5,1 Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 150, 151.
- ↑ 7,0 7,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 14.
- ↑ Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 189.