Pređi na sadržaj

pȅna

pȅna

pȅna (srpski, lat. pȅna)

[uredi]

Imenica

[uredi]

pȅna, ž

Značenja:

  1. Sitno zapenušana voda. [1]
  2. Mnoštvo sitnih mehurića izazvanih mehaničkim putem (mućkanjem, talasanjem i sl.) ili hemijskim putem (varenjem, zagrevanjem i sl.). [2] Zmajevo Deska[1]
  3. Gusta belkasta pljuvačka koja se stvara na ustima čoveka usled nekih bolesti, uzbuđenja i sl. [1]

Primeri:

  1. pȅna, ѝsplazio jѐzik. [3] Ilandža [1]


Sinonimi:

  1. šne Subotica [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 488.

Napomene

[uredi]