ostve
ostve
Imenica
[uredi]ostve, ž
Kategorije: pl. t.rib.
Oblici:
Značenja:
- Ribarska sprava u vidu viljuške, obično sa tri ili četiri kraka, na motki dugoj 3—4 metra. [1]
- Ostve sa dva kraka. [1]
- Ostve sa tri kraka. [2] Kovilj[1]
Primeri:
- Ostve su sa dva-tri kraka, nazubljene na vrhovima kao udice i služe za hvatanje ribe. Begeč [1]
- Imam ostve... samo je ostvama zabranjeno raditi. [3] Bačko Gradište [1]
- To se tuče ostvama... kad je lovostaj, kad je mreštenje šarana. [3] Bosut [1]
- Jѐdan tȅra čámac a drȕgi dr̀- ži ȍstve i nàbāda rȉbu. [4] [2] [3] Kovilj Morović Sremska Mitrovica Srbobran Đurđevo Gardinovci Itebej Elemir Perlez Čenta [1]
- Kako se zvalo to, zaboravio sam, ko čaklja, ko udica samo zabodu u njega... osve. [3] Padej [1]
- Ȍstve su kȁo vѝljuška, sàmo što ѝmaju jezíčak kȁo ȕdica i òne su dvòroge i tròroge. [2] Kovilj [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 329.