mȗlj
mȗlj
mȗlj (srpski, lat. mȗlj)[uredi]
Imenica[uredi]
mȗlj, m
Značenja:
- Žitko, meko blato, meko raskvašeno tlo; takav sloj tla pod vodom, uz vodu, često kao rečni, vodeni nanos. [1]
Primeri:
- Kad je vòda òšla, mȍšte mȉs štȁ je tȕ bílo: ljȉga i mȗlja. Sremska Kamenica [1]
- Ȉdi tȁmo málko dȁlje da se òpereš od òtog mȗlja, pa da idémo da ne òkasnimo kȕći. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Nemoj ići onim putem, sav je od mulja. Begeč [1]
- A ȉma tȗ i mȁlo mȗlja tàko da tȗ rѝba vȍle, a rȉba se tȗ i hrȃni i ptȉce dòlaze, ȅ tȗ smo vȁtali. [2] Kovilj [1]
- Tȏ od vína svȅ òno što je, onaj mȗlj što òstalo, i tàko. Beška [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).