mr̀tav
mr̀tav
Srpski
Srpskimr̀tav (srpski, lat. mr̀tav)
Značenja:
- Koji nije živ, koji je umro. [1]
Primeri:
- Kad su Némci òčli, bíla je bòrba, i kad su stȉgli na mȅstu, dvójca mr̀tvi i jѐdan žȋv. [2] Melenci [1]
- Vȑlo, vȑlo mȁlo se sȅćam mȁteri: kako je lȅžāla mr̀tva — drȕgo nѐ znam. Đala [1]
- Tȋm mr̀tvӣm je òstala dѐvōjka. [3] [4] Crepaja Đurđevo Kikinda Bašaid Ilandža [1]
Reference
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 144.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 124, 125, 149.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 137.