mȃjka

mȃjka

mȃjka (srpski, lat. mȃjka)

Primeri:

[1.1.] Nȁša je mȃjka ѝmala jѐdnōg sȋna i nȃs trȋ ćérke. Vizić ^[1]

[1.2.] Mòja mȃjka se ròdila u Bȍku, al se ȕdala u Jášu i tȗ smo se mȋ ròdili. ^[2] ^[3] Jaša Tomić, Laćarak, Sremska Mitrovica, Šimanovci, Kikinda, Novo Miloševo, Kumane, Melenci, Neuzina, Boka, Šurjan, Vršac, Jasenovo, Pomaz ^[1]

[1.3.] Mȃjka je ѝšla z dȅdom (òcov òtac — mȏg òca òtac — svȅkar) ȕ polje. Zrenjanin ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 135, 158.
↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 48.