kljȗn
kljȗn
Imenica
[uredi]kljȗn, m
Kategorije: rib.kol.bot.
Oblici:
Značenja:
- Gornji, kraći deo levče. [1]
- Prednji, uzdignuti deo salinca. [2] Berkasovo Vašica Gibarac Sremska Rača Kukujevci Ležimir Jazak Hrtkovci Klenak Maradik Krušedol Bački Brestovac Sivac Deronje Kula Silbaš Zmajevo Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Kać Titel Sefkerin Čenta[1]
- Vrsta korovske biljke Erodium cicutarium. [1]
Primeri:
- Ona je na svojoj kući imala istaknutu plehanu tablu, u obliku zastavice, sa naslikanom rodom koja nosi u kljunu bebu i natpisom: „Irina Šanta, dpl. babica”. Kovilj Sremska Mitrovica Subotica Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo [1]
- A ta jesetra ima kljun, nema kao u keči ge, ne go za tu bast kljun, kao pat ka [...]; sa nje nim klju nom [ke či ga] se tu če. [3] Sremski Karlovci [1]
- Kečiga zabije svoj kljun [u čignju]. Bosut [1]
- kljun, špic i tur [ShLR; RTKR]. Mol Sremska Mitrovica Kovilj [1]
- Kod nȃs se tȏ zòve kljȗn. Kod lȇvči je tȏ vážan jѐdan dȅo. [2] Srpska Crnja Morović Vašica Martinci Erdevik Ležimir Hrtkovci Voganj Krčedin Boljevci Surčin Bačka Palanka Begeč Čurug Žitište [1]
- Vȉdi òvo, ko ródini kljȕnovi. Tȏ se zòve ródin kljȗn, tráva tȃ. [4] [5] Bačka Palanka Bačinci Neštin Bođani Pivnice Obrež Silbaš Despotovo Čurug Gospođinci Žabalj [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 82.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.