Pređi na sadržaj

krȇtoš

krȇtoš

krȇtoš (srpski, lat. krȇtoš)

[uredi]

Imenica

[uredi]

krȇtoš, m

Oblici:

  1. kretoš [1]

Značenja:

  1. Poslastica od uprženog šećera. [1]
  2. Konj sposoban da povuče svaki teret. [1]
  3. Dobro vino. Sombor[1]

Primeri:

  1. Mȏj Lȗka znȁo da vȍlem krȇtoš, pa jȍš dok smo bíli mòmak i dѐvōjka, ȏn kȃže: dóđi d[a] idémo na krȇtoš. Jaša Tomić [1]
  2. Kad smo onòmad bíli na vášaru, jȃko smo se nàjeli krȇtoša. Turija [1]
  3. Koji nísu bíli tàko bògati, nѐdeljom nàpravidu málko krȇtoša, i tȏ su im koláče. [2] [3] [4] [5] [6] Čenej Bačinci Laćarak Sremska Mitrovica Čerević Mol Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Begeč Mokrin Kikinda Šurjan Boka Neuzina Crvena Crkva Ada Ivanda [1]
  4. Òvāj je kȍnj dȍbar krȇtoš, mȍš kásti — krȇće na žbȉcu. Tòčak ù kōla što ȉma òne žbȉce, ȏn na svȁku žbȉcu krȇne. [7] Vrdnik Bačinci Čerević Klenak Voganj Jarak Platičevo Grabovci Krušedol Prhovo Kupinovo Karlovčić Golubinci Krčedin Vojka Gospođinci Futog Opovo Crvena Crkva [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 189.
  4. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 185.
  6. ↑ Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 26.
  7. ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кре̑тош&oldid=225308”