Kad ѝzvādiš i[s] sѐpi je, ònā se òsӯši, ȍndak je òsta viš mȁlo, ma kar jѐdno ȍsam dána da stòji da se kȍ že kao òdmo re, ȍndak ȕzmeš da kr̀žāš. [2]Kovilj[1]
↑ 1,01,11,2Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
