Pređi na sadržaj

koštica

koštica

koštica (srpski, lat. koštica)

[uredi]

Imenica

[uredi]

koštica, ž

Kategorije: rib.


Oblici:

Značenja:

  1. Tvrda semenka ili tvrdo jezgro ploda nekih biljaka, uglavnom voća. [1]
  2. Sitna kost kod ribe. [1]

Primeri:

  1. Fȋno je tȏ bílo tȇ kòštice, sѐmēnke tȇ jȅsti. Subotica [1]
  2. Ta kȃžedu da tȃ što dȕže trȁju tȅ što su iz kòštice nego òve ȍltovane. Veliki Gaj [1]
  3. Kad òne ùzru, ѝzbristru se i ondak dȏđe čórba góre, a kòštice i ljȕske pȁdnedu dóle — tȏ je od àmura — ȍnda se pѐče ràkija. Jaša Tomić [1]
  4. Dobar je on [bucov] i pržen, samo ako je krupan. Sasvim sitno se izrecka da one njegove dužne koštice, koje on ima osim glavne kosti, mora sasvim sitno da se izrecka i duboko. [2] Stari Slankamen [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 534.
  4. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 162.

Napomene

[uredi]