zvonara

zvonara

zvonara (srpski, lat. zvonara)[uredi]

Imenica[uredi]

zvonara, ž

Kategorije: past.


Primeri:

  1. On [...] stȁne za zȋd pod zvònarom kut pròlazi vàmpӣr. [1] Vrdnik Subotica Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo [2]# Ȕši mi nȁpuni òva zvònara. Subotica [2]


Sinonimi:

  1. zvonik [2]
  2. zvonarka [3] Čurug Gospođinci Žabalj Opovo [2]


Reference[uredi]

  1. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 400.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=звонара&oldid=194955”