Pređi na sadržaj

ȅklica

ȅklica

ȅklica (srpski, lat. ȅklica)

[uredi]

Imenica

[uredi]

ȅklica, ž

Značenja:

  1. Igla sa kukicom za kukičanje. [1]

Primeri:

  1. Nѐ mogu da dr̀žim ȅklicu. Bačko Petrovo Selo [1]
  2. Zȅpe [će]š ȅklati ònōm vѐlikom ȅklicom. Laćarak [1]
  3. Rànӣje sam znȁla da òsvanem u rádnji, a sȁd kad ȕzmem ȅklicu, kad nȅ. [2] [3] Jaša Tomić Bačinci Pačir Mol Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Begeč Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Deska Ivanda [1]# Nemoj da mi izgubiš heklicu, kako ću ondak da ti heklam čaršov. [4] Čenej Lovra [1]
  4. Hȅklicom se hȅkla. Martonoš [1]


Sinonimi:

  1. eknadla, eklarica [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 336.
  3. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  4. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[uredi]