dȍdola
dȍdola
dȍdola (srpski, lat. dȍdola)[uredi]
Imenica[uredi]
dȍdola, ž
Kategorije: pren.rib.
Oblici:
Značenja:
- Narodni običaj u vreme suše. Novo Miloševo Novi Kneževac Jasenovo[1]
- Nakićena osoba (obično devojka) u obredu dodola. [1]
- Neukusno obučena žena; žena slobodnog ponašanja. [1]
- Pijanica. Begeč Lovra[1]
Primeri:
- Ȍnda bílo je, bílo je i dȍdole, kad smo ѝšle u dȍdole. Kula [1]
- Selom su išle „dodole” ogrnute zelenim lišćem zove, burjana, a domaćini ih polivali obilno vodom iz bunara, da bi pala kiša ( — Jm Čr D; Bg; K; SK Mo NM E A Il; Lo Ds Čn) [Ban I 80, 167; Ban II 534; LČ; ŠN 76; EGJ 98; PČ II 38]. [2] [1]# Ȕzō sam òvӯ mòju dȍdolu iz bògate kȕće. [3] [4] Martinci Kać Begeč Čenej [1]
Izrazi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 172.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 402.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).