Pređi na sadržaj

dȍdola

dȍdola

dȍdola (srpski, lat. dȍdola)

[uredi]

Imenica

[uredi]

dȍdola, ž

Kategorije: pren.rib.


Oblici:

  1. dodola [1]

Značenja:

  1. Narodni običaj u vreme suše. Novo Miloševo Novi Kneževac Jasenovo[1]
  2. Nakićena osoba (obično devojka) u obredu dodola. [1]
  3. Neukusno obučena žena; žena slobodnog ponašanja. [1]
  4. Pijanica. Begeč Lovra[1]

Primeri:

  1. Ȍnda bílo je, bílo je i dȍdole, kad smo ѝšle u dȍdole. Kula [1]
  2. Selom su išle „dodole” ogrnute zelenim lišćem zove, burjana, a domaćini ih polivali obilno vodom iz bunara, da bi pala kiša ( — Jm Čr D; Bg; K; SK Mo NM E A Il; Lo Ds Čn) [Ban I 80, 167; Ban II 534; LČ; ŠN 76; EGJ 98; PČ II 38]. [2] [1]# Ȕzō sam òvӯ mòju dȍdolu iz bògate kȕće. [3] [4] Martinci Kać Begeč Čenej [1]


Izrazi:

  1. Mokar ko ˜ Begeč Jasenovo [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 172.
  3. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 402.
  4. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene

[uredi]