Pređi na sadržaj

venčavati

venčavati

venčavati (srpski, lat. venčavati)

[uredi]

Glagol

[uredi]

venčavati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: trp.trp.odr. vid.


Oblici:

  1. vѐnčāvam [1]

Značenja:

  1. Koji stupa u brak; koji je u braku. [1]
  2. Odeća za venčanje. [1]
  3. Isto. Jaša Tomić Vršac[1]
  4. Burma. Sombor Kovilj Novo Miloševo[1]
  5. Koji se odnosi na venčanje i brak. [1]

Primeri:

  1. Stȍ i vȉše gȍdӣna kȁko je tȍ jѐdno kùmstvo, pa i òvi kȁko vѐnčāvadu njȋ. Elemir Sombor Ivanda [1]# Ȍnda kad ćemo da se vѐnčāvamo, ȍnda nȃz dvȍje idémo pred òltār. Laćarak [1]
  2. Posle slùžbe ȍdma se vѐnčāvadu, blagòslovi, da bȕdu blagoslovѐni, da se ne ràzӣđedu. [2] [3] [4] Đala Beška Obzir Sombor Kula Tomaševac Čenta Varjaš Čenej [1]
  3. Jȁ kat sam se venčávala, ȍnda sam ѝmala bùrmu. Dobrinci [1]# Pópa nas vѐnčā. Bačinci [1]
  4. Tȁj kȗm jѐdan nȃs je svȕ četvòricu vѐnčō. [5] Šimanovci Sombor Subotica Čurug Gospođinci Ivanda [1]# Vѐnčo nas je pop Stéva Pòpović. Novi Sad [1]
  5. Nȍvi kȗm, nȇma vȉše ònaj što te kr̀stio da te sȁd i vѐnča. [6] [4] Mokrin Srpska Crnja Žitište Šurjan Borča Čenej [1]# Vénčo me mȍj ótac. Banatska Palanka Vršac [1]
  6. Tȁmo i pópa venčȃ. Izbište [1]# Kad se vȅnčali, ȍpet kod mlȃde na rúčak. Jasenovo Vršac [1]
  7. A pȍsle kȍ se vȅnča, i u ȍpštinu i u cȓkvu. Izbište [1]# Nѐdelja je bíla, vѐnčalӣ smo se lȇpo. Obzir [1]
  8. Pȍsle ѝde [svekar] nȁ ugovōr, da ugòvori s prȉjateljom kȁd ćedu se mlȁdēnci vѐnčati, i donѐse dѐvojački štàfӣr. [7] [8] [9] [10] [4] Kumane Laćarak Sombor Bečej Novi Sad Đala Srpski Krstur Mokrin Padej Novo Miloševo Itebej Boka Tomaševac Ivanda Čenej [1]
  9. Jȃo, Bȍže, a òni se vѐnčali, pa ȍnda na sàlāš je ȍdnēli, a mȋ smo ѝšli pògačāri ȕveče. Kula [1]
  10. Tàko jѐdnu nѐdelju, tàko drȕgu, ȍndak trȅću nѐdelju kad bȕ de nàvēšćen, ȍndak mȍž da se vѐnčā. Beška [1]# Prilikom kićenja neveste, otkupljivanja i odvođenja mlade na venčanje, soba je bila brižljivo čuvana i zaključavana. Bački Brestovac [1]# Venčánje je u nѐdelju, a u četvŕtak pògačāri. Žabalj [1]
  11. Ispròsili je i ȍnda se ѝšlo na venčánje. [11] [12] [13] Novi Sad Kula Novo Miloševo Elemir Aradac Izbište Ivanda [1]
  12. Òni vȍde mlȃdu na venčánje. Beška [1]
  13. Òdākle z dѐvōjka ròdila, tȗ je venčánje. Sombor [1]# Ȍči vѐnčānja, prȇ jѐdan dȃn kȉtu buklijáša. Kumane [1]
  14. Od zapítka do vѐnčānja dvàjes jѐdan dȃn je trȅbalo. [14] [15] [16] Tomaševac Dobrinci Martonoš Subotica Sombor Kikinda Novo Miloševo Farkaždin Čenta Baranda Senpeter [1]
  15. Ȍnda kad sam ѝšla na vѐnčānje, ȍnda sam ѝšla preko jѐndeka. Bȍjala se vrȁčki. Bačinci [1]
  16. Ȍdemo u cȓkvu na vѐnčānje. Laćarak [1]# Tu su venčani prvi bračni parovi. Banatski Dvor [1]# U kupovinu venčanog ruva išlo se posle obavljene prosidbe, tj. jabuke. [17] [1]# Svȁko je glȅdo makar òbičnu hàljinu da nàpravi sàmo da se obѐleži da je vѐnčāna hàljina. [18] Žabalj Sombor Kula Turija Kovilj Srpski Krstur Novo Miloševo Zrenjanin [1]# Bȕklijāšu, mȁterina rȃno, kad tȋ pȍčneš svȁtove kȕpiti, iz àvlije kod pȓvog kòmšije, ȍnda ȉdi vȅnčānome kȗmu, p[a] ȍnda ȉdi brȁtu stȃrom svȁtu, p[a] ȍnda ȉdi rȕčnome dȅveru. [19] [20] Kumane Itebej [1]


Izvedene reči:

  1. venčati [1]
  2. venčanje [1]
  3. venčan [1]


Sinonimi:

  1. staviti [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. l jd venčȁje Kruščica [1]
  3. Obećaj pa udaj, venčaj pa ne daj ("kaže se kada devojčin otac ne ispuni obećanje u vezi s mirazom"; "Dogodi se da devojački otac obeća i nešto više od dukata samo da uda ćerku, ako je to retko povoljna prilika za nj"). [1]
  4. venčati se oko vrbe ("stupiti u vanbračnu vezu"). Sombor Vršac Ivanda [1]
  5. spremati se ko na venčanje ("dugo se ulepšavati, doterivati"). Jasenovo [1]
  6. Venčȁti s mȍtkom ("istući"). Vršac [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 130, 293.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 225.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18, 32, 120, 124, 192, 213.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 127, 132.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127, 134, 173.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 148.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 490.
  10. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 283.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 321.
  13. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 583.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134, 139, 172.
  15. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 128, 130.
  16. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12.
  17. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 141.
  18. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 129.
  19. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
  20. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 113.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=венчавати&oldid=488483”