vatati

vatati

Srpski

vatati (srpski, lat. vatati)

Glagol

vatati, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -am [1]

Značenja:

  1. Uzimati, dočekivati rukama, zadržavajući nekoga ili nešto. [1]
  2. Loviti ribu. [1]
  3. Mamiti pčele u košnicu. [1]
  4. Uprezati konje ili volove. [1]
  5. Skupljati, zahvatati tečnost. [1]
  6. Uzimati u usta, gutati (o živo ti nja ma). [1]
  7. Zaigrati u kolu. [1]
  8. Zaticati nekoga u nečemu nedozvoljenom; kažnjavati. [1]
  9. Određivati pravac, držati se pravca. [1]
  10. Zapremati. [1]
  11. Obuzimati, savlađivati (o bolesti i sl.). [1]
  12. Ukrcavati se u neko prevozno sred stvo. [1]
  13. Zauzeti mesto. [1]
  14. Prostirati se. [1]
  15. Dohvatati, dosezati. [1]
  16. Dosezati do nečega. [1]
  17. Hvatati se za ruke u igri, kolu. [1]
  18. Laćati se posla. [1]
  19. Prianjati, lepiti se. [1]
  20. Nastajati, spuštati se (o mraku, magli i sl.). [1]

Primeri:

  1. Òna se pȅnjala gȍre ko muškárac i vȁtala vrápce. [2] [3] [4] [5] Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Kumani Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor Šablon:govor [1]# I tȏ se naùčilo tȁmo zavúć pa tȁmo i ȍnda tàko vȁća pȉliće. Subotica [1]# Stȃri rȉbāri kȃžu — vȁtaj rȉbu u kŕtogu kad su jȗlske vrȕćine. Kovilj [1]
  2. Belu ribu smo najviše vatali. [6] [7] [8] [9] [10] Srbobran Stari Slankamen Klenak Sremski Karlovci Mol Aradac Deronje Bačka Palanka Begeč Novi Sad Gardinovci Padej Žitište Elemir Čenta Vršac [1]
  3. Soma većinom poklapačom vatamo. Bačko Gradište [1]# Vȁtam rȏj mȁtičnjakom, tȏ je tráva. [11] Konak Neštin Morović Erdevik Vizić Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Ruma Irig Mol Sombor Sivac Kula Srbobran Gardinovci Mošorin Iđoš Zrenjanin Boka Margita Ilandža Kovin [1]# Ѝmali smo kȍla krȁtka kad ѝdē se u grȃd, nѐ mōra se vȁtati dvȃ kònja, već s ùvāti jѐdān kȍnj pa se ѝde na pѝjacu. Čenej [1]
  4. Óde kòd nās ne vȁtadu krȁve [u kola] s kȍnjima. [12] [13] [14] Pavliš Jamena Morović Vašica Gibarac Sot Sremska Rača Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Sremska Mitrovica Jazak Čerević Sremska Kamenica Voganj Vrdnik Klenak Platičevo Grabovci Ogar Kupinovo Karlovčić Prhovo Vojka Golubinci Maradik Krušedol Beška Krčedin Belegiš Novi Slankamen Boljevci Starčevo Batajnica Martonoš Subotica Sombor Pačir Sivac Bački Brestovac Bajša Mol Kula Vajska Kula Lalić Silbaš Deronje Despotovo Zmajevo Turija Čurug Gospođinci Kać Šajkaš Gardinovci Titel Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Novi Sad Bačko Gradište Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Iđoš Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Radojevo Novi Bečej Bašaid Melenci Itebej Kumane Žitište Taraš Elemir Aradac Zrenjanin Botoš Konak Margita Veliko Središte Orlovat Perlez Idvor Čenta Sefkerin Dobrica Ilandža Alibunar Vršac Uljma Pančevo Crepaja Omoljica Bavanište Dolovo Deliblato Kovin Bela Crkva Banatska Palanka [1]
  5. I ȍnda kočijáši vȁtaju (prégaju) kònje i ȍnda sȅdāmo nà kola. Senta [1]# Vȁtam kȉšnicu da òperem kȍsu. Kovilj Kać [1]# Mladoženja drži na vrh nogi (čizmi) šefelj, a mlada vaće vodu. [15] Krašovo [1]# Ȍndak dȏđu i na léto stȁnu i kljȕcaju, [laste] vȁtaju pčȅle — to zovémo bregunȉce. [6] Izbište [1]
  6. On [som] dođe i oma vata onog rovca. Klenak [1]# Kad se krȇnemo, ȍma kȍlo vȁtāmo. Gája, ȏn stòjӣ, mȋ ȍdma jѐdni dȅsno, jѐdni lȇvo krȇćemo se i vȁtāmo kȍlo. [16] Bačka Palanka Vršac [1]# A ȍnda su vȁtali tȅ ljȗde. [5] Đala Čenej [1]
  7. Óde je ȕ no vréme bȉo jáki švȅrc; švȅrcovāli (krȉjӯći tȑgovāli — tr̀govina bez póreza, fѝnanci to vȁtali). Ruma [1]# Vataj levu stranu. Vršac [1]
  8. Ȍn je kònopac prȕžio z brȇga ȕpravo na ȕlicu i tàko su vȁtali právac. Šimanovci [1]# Ovo bure vata pecto litri. Sombor Vršac [1]# Muke su me vatale još kad mi je [lekar] šio [prst], al sam dao i on oceko. Čenej [1]
  9. Čim dođe veče, vata ga strah. Sombor [1]# Gdȅ tȋ vȁtaš aftòbus?. Kovilj [1]
  10. Mȋ smo pȍse vȁtali drȕgi vȏz. Pavliš Kać [1]# Vȁtaš rȇda. [8] [5] Tomaševac Čenej [1]
  11. Jȃ ću da kȗpim kȃrte a tȋ vȁtaj mesto i tѐbi i mѐni. Kovilj [1]# Tȏ je svȅ vȁtalo tȍ Ȁlmaško grȏblje. Novi Sad [1]# Bilo je konja koji su repom vatali kajas. [17] Čenej [1]# To se nàpravi blȁta, ȍndak ȉma dàska, tàka, fȁća kòlko [j]e. Ȉma gvòzdeni ráma od ȍbrӯča, kolѝkӣ je crȇp i tȏ se mȅte na dàsku. Martonoš [1]# Kada mȁtica bȕde pȓva kȍja izȃđe, drȕga, trȅća, ȍna dáje znȃk svȍjim pčȅlama i ȍne izlȁzu nȁpolje iz kȍšnice i vȁtaju se na dȑvo. Rȏj se vȁta za grȃnu, nȅkad i za stáblo. Čerević [1]
  12. I ȍndak òna bȑzo, kad se ròji, ѝzlazi i vȁta se za nȃjvȉšlje dȑvo. [18] [11] [5] Ilandža Erdevik Jarak Ruma Sombor Pačir Žabalj Srpski Krstur Radojevo Bašaid Melenci Vršac Dolovo Dupljaja Kovin Čenej [1]# Zaȉgru kȍlo i ȍndak se ovȉ drȕgi svȉ vȁtadu pored njȅga i pored devojáka. Jasenovo Vršac [1]# Nísam se jȁ vȁto da čȉstim. [5] Bašaid Sombor Čenej [1]# Što se zemlja vata za ašov. [5] Sombor Vršac Čenej [1]# Kad vȅć je vȅče, súto se vȁta, ȍnda devȏjke pȍđu kȕći. [5] Jasenovo Vršac Čenej [1]


Izrazi:

  1. ˜ na larmu ("vikati da bi se prikrilo neznanje, nemoć, slabost, nedostatak argumenata i sl."; "Kad si junak, tuci se a nemoj da „vataš na larmu”"). Crvena Crkva [1]
  2. vȁtati seza glȃvu ("biti na velikoj muci"). [1]
  3. ˜kȍren ("jačati, osvajati"). Vršac [1]
  4. vȁtati se za slȃmku ("polagati poslednju nadu"). Vršac [1]
  5. ˜za gȕšu ("prisiljavati nekoga na nešto"). Vršac [1]
  6. ko da su ga nàbućkalo vȁtali ("ružan, neugledan"). Kać Kovilj [1]
  7. ˜na sȕze ("zloupotrebljavati nečiju sažaljivost"). Kovilj Vršac [1]
  8. ˜za rȇč a. ("koristiti se tuđom izjavom, na nečiju štetu ili korist"). Vršac [1]
  9. vȁtati seu kóštac ("suočavati se sa nekim problemom"). Vršac [1]
  10. vȁtati seza kȍse ("uviđati da je prekasno za nešto"). Vršac [1]
  11. ˜zjȁle ("besposličariti, dosađivati se"). Čerević Kovilj Mokrin Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]
  12. ˜mȃ ("isto"). Vršac [1]
  13. ˜maglu ("bežati"). Kovilj Vršac [1]
  14. b.uz negaciju, u direktnom obraćanju ("ne uzimati kao sasvim pouzdano ono što je neko rekao"; "Jȃ mȉslim da je tàko, al nѐmoj me vȁtati za rȇč"). Kovilj Vršac [1]
  15. vȁtati seza tŕbu od smȅja ("grohotom se smejati"). Vršac [1]
  16. vȁćatikrȃj s krȁjem ("teško živeti, oskudevati"). Sombor [1]

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111, 118, 119, 348.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164, 242.
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17, 148, 152, 192.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  6. ↑ 6,0 6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. ↑ 8,0 8,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 348.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 275, 453.
  10. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 227, 228.
  11. ↑ 11,0 11,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  12. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  13. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 293, 348.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 132, 180, 211.
  15. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 67, 68, 77.
  16. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 228.
  17. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 124.
  18. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 147, 150.

Napomene

Šablon:Tetr Šablon:Seso

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ватати&oldid=649473”