buklijaš

buklijaš

buklijaš (srpski, lat. buklijaš)[uredi]

buklijaš, m

Oblici:

Značenja:

Primeri:

U Aracu i Radojevu mladoženjine drugove zovu buklijaši, jer su oni i zvali u svatove. Pored čuture, kitio se posebno i konj, kao i buklijaš koji je u severnom Banatu pozivao u svatove uglavnom na konju. ^[2] ^[1]
Buklѝjāš skȕpi svȁtove svȅ ko[d] dѐvojačke kȕće, ȍnda kad bȕde jѐdan sȃt jel dvȃ, ȍnda krȇnu svȁtovi svȉ saz dѐvōjkom. Novo Miloševo Martonoš Novi Kneževac Kikinda Novi Bečej Melenci Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Deska ^[1]
Òrtāk jelti brȁt ùzjaši buklijáša i ȍnda tȃj ѝde iz àvlije kod pȓvog kòmšije, a od kòmšije vȅnčānome kȗmu, a od kȗma kod starójka, a od starójka rȕčnome dȅveru; p[a] ȍnda dȁlje rȇdom svȕ rȍdbinu zòve (zòve svȅ ròdove). Kumane ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 143.