Pređi na sadržaj

bȅčiti

bȅčiti

bȅčiti (srpski, lat. bȅčiti)

[uredi]

Glagol

[uredi]

bȅčiti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -im, bečiti [1]

Značenja:

  1. Podsticati konja da se propne na stražnje noge. [1]
  2. Maltretirati nekoga zbog sitnica. Izbište[1]
  3. Propinjati se (o konju). [2] [3] Bukovac Sombor Bačka Palanka Turija Čurug Gospođinci Žabalj Kać Futog Novi Sad Mokrin Novo Miloševo Vršac[1]
  4. Razmetati se isticati se. [1]

Primeri:

  1. Ȏn òpet bȅči njѐgove vránce. Futog Novi Kneževac Novo Miloševo Taraš Ilandža [1]
  2. Štȁ se ònāj tȍlko bȅči po sokáku? Futog Čerević Subotica Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Vršac Deska [1]


Sinonimi:

  1. beckati [1]
  2. mandraisati 1 [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  3. ↑ Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бе̏чити&oldid=186479”