bȅdem

bȅdem

bȅdem (srpski, lat. bȅdem )

bȅdem, m

Primeri:

Bȅdem je na ȕlici. Tȏ je bȅdem tȗ, a òvo je bȉo zȋd. Kàdgod je bílo, svȁka kȕća je bíla zà grāđe na sa dàska ma, ȍgra da od dasáka, a sad bȅde me mȅću, sad se zòve bȅdem od cíglje, pa se maltѐri še. ^[1] Lalić Vašica Sot Kukujevci Erdevik Neštin Martonoš Susek Sviloš Čerević Ledinci Šuljam Šatrinci Čortanovci Sombor Stapar Pačir Deronje Tovariševo Kula Bajša Mol Despotovo Futog Begeč Rumenka Đurđevo Kovilj Orlovat Farkaždin Sefkerin ^[2]
Ako je zȁključāna kàpija, jȃ prѐskočim bȅdem i tàko ȗđem u àvliju. Bačinci ^[2]
Prѐskočim bȅdem i ȁjd u bȉrcuz. Laćarak ^[2]
I čerez vѐliki bȅdem je pròbila vòda. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Vršac ^[2]
Jȃ sam bȉo dȅrište kad se nȕs Tamiš prȁvio bȅden. Boka Itebej Farkaždin ^[2]
Kȁčica, pȍsle òvo plѐhano smo zváli bȅdem. ^[1] Sanad Đala ^[2]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
↑ ^2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.