astalčić

Idi na navigaciju Idi na pretragu

astalčić

astalčić (srpski, lat. astalčić)[uredi]

Imenica[uredi]

astalčić, m

Kategorije: dem.


Oblici:

  1. astal, astàlčić [1]

Primeri:

  1. Kȕd s i načéčio tȃj astàlčić tȁmo, trȅba ùnē ti vѐliki àstāl. [2] Futog Erdevik Neštin Jarak Golubinci Stari Slankamen Surduk Sombor Martonoš Deronje Srpska Crnja Dobrica [1]
  2. Níje bílo drȕgo neg astàlčić pa tȗ dѐca jѐdu. Čortanovci [1]
  3. Mȋ dѐca ѝmali smo nȁš astàlčić. Šajkaš [1]
  4. Mȋ smo ѝmali àstālčić i mȃle hòklice, ù tōm smo sѐdili kad smo jȅle, za àstālčićetōm, tàko se zválo, a za ȍdrāsli su sѐdili za ástalom. Subotica [1]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

Napomene[uredi]