astalčić

astalčić

astalčić (srpski, lat. astalčić)

astalčić, m

Kategorije: dem.

Oblici:

Primeri:

Kȕd s i načéčio tȃj astàlčić tȁmo, trȅba ùnē ti vѐliki àstāl. ^[2] Futog Erdevik Neštin Jarak Golubinci Stari Slankamen Surduk Sombor Martonoš Deronje Srpska Crnja Dobrica ^[1]
Níje bílo drȕgo neg astàlčić pa tȗ dѐca jѐdu. Čortanovci ^[1]
Mȋ dѐca ѝmali smo nȁš astàlčić. Šajkaš ^[1]
Mȋ smo ѝmali àstālčić i mȃle hòklice, ù tōm smo sѐdili kad smo jȅle, za àstālčićetōm, tàko se zválo, a za ȍdrāsli su sѐdili za ástalom. Subotica ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.