Pređi na sadržaj

Викиречник:Francuski

Francuski jezik
(la langue française)
Govori se u: Francuskoj, Kanadi, Belgiji, Švajcarskoj, Kongu, Obali Slonovače i još 46 zemalja.
Ukupno ljudi koji govore francuski: 87 miliona
Jezička grupa:
Klasifikacija:
indoevropska

 italski
  romanski

Status jezika
Zvanični jezik u:

Ujedinjenim Nacijama, Međunarodnom olimpijskom komitetu, Evropskoj unijiFrancuskoj,
KanadiBelgiji,
Švajcarskoj,  i još 26 zemalja.

Regulisan od: l'Académie française
(Francuska akademija i druge institucije)
Kodovi i šifre francuskog jezika
ISO 639-1 fr
ISO 639-2 frn
SIL FRA

Francuski jezik (francuski la langue française) je jedan od romanskih jezika koji se primarno koristi u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske, kao i bivšim kolonijama Francuske i Belgije, uključujući Kvebek u Kanadi. Ovaj jezik koristi 87 miliona stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 182 miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Francuski jezik je jedanesti jezik u svetu po brojnosti govornika.

Od 1970. postoji međunarodna organizacija za saradnju zemalja u kojima je francuski zvanični, ili važan jezik u komunikaciji i kulturi. Ova organizacija se zove Frankofonija.

vidi: Lista zemalja u kojima se govori francuski

Francuski jezik u svetu
Legenda:
Tamno plavo: maternji jezik
Plavo: administrativni jezik
Svetlo plavo: jezik kulture
Zeleno: francuski kao manjinski jezik


Istorija

[uredi]

Vidi: Istorija francuskog jezika

Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst napisan na protofrancuskom.

Kralj Fransoa I je 1539. naredio da francuski bude zvanični jezik administracije i dvora u Francuskoj.

Kardinal Rišelje je 1634 osnovao Francusku akademiju (Académie française), koja se bavila „Unapređenjem i zaštitom francuskog jezika“. Od sedamnaestog veka francuski je postao lingua franca evropskih plemića, prvo u centralnoj, a u 18-om i 19-om veku istočnoj Evropi (Poljska, Rusija, Rumunija). U ovo vreme Francuska je postala kolonijalna sila, čime je postavila osnove za širenje francuskog jezika van Evrope. Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830, takođe je uvela francuski jezik u svoje kolonije.

U 18-om veku francuski je postao glavni jezik u domenu međunarodnih odnosa i diplomatije (umesto latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog carstva Velike Britanije u 19-om veku, i porastom moći SAD-a u 20-om veku, situacija promenjena u korist engleskog jezika.

Karakteristike

[uredi]

Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih pravila čitanja i pisanja. Završni w:suglasnik u rečima se nikad ne izgovara. Slova n i m se ponekad ne izgovaraju. Francuski se čita „tečno“, što znači da se završni suglasnici često spajaju sa narednom reči. U pisanju se koristi pet vrsta akcenta: akut ´, grav `, cirkumfleks ˆ, umlaut ili trema ¨, i cedilja ¸.

Francuski jezik razlikuje deset glagolskih vremena: 5 prostih i 5 složenih.

Prosta su: sadašnje vreme (le présent), imperfekt (l'imparfait), futur (le futur), prezent subjunktiv (le subjonctif) i sadašnji kondicional (le conditionnel).

Složena su: složeni perfekat (le passé composé), pluskvamperfekt (le plus-que-parfait), futur perfekat (le futur antérieur), imperfekat subjunktiv (le subjonctif passé) i prošli kondicional (le conditionnel passé).

Francuski razlikuje učtivo oslovljavanje od prijateljskog. Za učtivo obraćanje koristi se drugo lice množine (vous).

Dijalekti

[uredi]
Mapa dijalekata Francuske

Francuski jezik je bogat lokalnim dijalektima, koji se nazivaju i patoa. Oni se u osnovi dele na severne (Langue d'oïl, bliže standardnom jeziku), južne (Langue d'oc, pod uticajem oksitanskog jezika), i franko-provansalske (Franco-Provençal).

Jezički fond

[uredi]

Etimologija

[uredi]

Većina reči u francuskom potiče iz latinskog jezika ili je izvedena iz grčko-latinskih osnova reči. Mnoge reči imaju dublete tako da je jedna verzija iz latinskog, a druga je narodna. Primer za to su mnoge imenice i izvedeni pridevi, kao: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, œil / oculaire, sûreté / sécurité, i slično.

Francuski je preuzeo mnoge reči iz engleskog, italijanskog, drugih romanskih jezika, nemačkog, arapskog, itd. Procenjuje se da je 13% rečnika (nekih 4.200 reči) stranog porekla u fondu od 35.000 reči.

U francuskom, često se kreiraju neologizmi koji zamenjuju, uglavnom engleske, pozajmljenice. Na primer, „balader“ (baladeur) zamenjuje engleske reči „vokmen“ i „diskmen“ (walkman, diskman).

Regionalni francuski

[uredi]

Regionalni francuski predstavlja rečnik i izraze koji se koriste u pojedinim regionima francuskog jezičkog područja, ali ne pripadaju zvaničnim rečnicima francuskog, niti se koriste na celom govornom podučju.

Izvedeni jezici

[uredi]

Primer teksta

[uredi]

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Tous les êtres humains naissent libres et égaux en 
dignité et en droits. Ils sont doués de raison et de 
conscience et doivent agir les uns envers les autres 
dans un esprit de fraternité.
Превод: Сва људска бића се рађају слободна и једнака по 
достојанству и правима. Обдарена су разумом и савешћу, и 
треба да се односе једна према другима у духу братства. 
  • Salut - Zdravo


Spoljašnje poveznice

[uredi]

Na francuskom

Na engleskom

Na nemačkom