štipalica
štipalica
štipalica (srpski, ćir. štipalica)[uredi]
Imenica[uredi]
štipalica, ž
Imenica[uredi]
štipalica, ž
Imenica[uredi]
štipalica, ž
Oblici:
Primeri:
- Uz oglavinu se upotrebljavaju i žvale kojih ima tri vrste: niklovane, gvozdene („štipalice”) i „tvrde žvale”. [3] [2]
Reference[uredi]
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 309.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.