štȅta
štȅta
štȅta (srpski, ćir. štȅta)[uredi]
Imenica[uredi]
štȅta, ž
Značenja:
- Nešto što je nepovoljno, rđava stvar, rđava pojava, zlo. [1]
- Uništenje, propast plodova ili useva (u polju, na njivi, u bašti i sl.) izazvana životinjskim delovanjem. [1]
Primeri:
- Štȅta [j]e što nȇma. [2] Martonoš Đala [1]
- Tàko dȏđedu kére i nàpravu štȅtu: ùgazu, pokrjádu, iskr̀ju (lȍzu od pasúlja, lȕkac). [3] Zrenjanin Bačka Palanka [1]
Izrazi:
- Izvaditištetu ("nadoknaditi, povratiti uloženo (vreme, novac) naplaćivanjem od drugoga"; "Novi kalfa proveo je izvesno vreme, obično nekoliko meseci, na radu u majstorovoj radionici „da majstor izvadi štetu učeći šegrta”, uz minimalnu nedeljnu nagradu, a najčešće samo za stan i hranu"). Vršac [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152.