Пређи на садржај

златожуна

zlatožuna

zlatožuna (српски, ћир. златожуна)

[уреди]

Именица

[уреди]

zlatožuna, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Oriolus Oriolidae Linneus[1]

Синоними:

  1. velika žujica [2] [1]
  2. vijuk [2] [1]
  3. vuga [3] [1]
  4. gera [4] [1]
  5. gljivar [5] [6] [1]
  6. gljivarica [5] [6] [1]
  7. gljivarka [5] [6] [1]
  8. gljivač [5] [1]
  9. žljuna [2] [1]
  10. žuja [7] [1]
  11. žujka [8] [1]
  12. žulja [9] [1]
  13. žuna [10] [1]
  14. žuna zlatica [2] [1]
  15. žunja [11] [1]
  16. žuta žuna [12] [1]
  17. žuta žunja [13] [1]
  18. žutarica [2] [1]
  19. žuti kos [14] [1]
  20. žutovoljka [8] [15] [1]
  21. zlatara [5] [6] [1]
  22. zlatica [5] [6] [1]
  23. zlatka [16] [1]
  24. zlatna vuga [10] [1]
  25. zlatna žutovoljka [17] [1]
  26. zlatni kos [2] [1]
  27. zlatnovug [18] [1]
  28. zlatožuna [2] [1]
  29. zlatokos [2] [1]
  30. zlatoperka [5] [6] [1]
  31. kiselolejka [19] [1]
  32. kiselopej [20] [1]
  33. kiselopeja [19] [1]
  34. kiseloperka [19] [1]
  35. kobilar [10] [1]
  36. koslić [21] [1]
  37. luga [22] [1]
  38. obična vuga [23] [1]
  39. pogljivar [2] [1]
  40. rumeni drozeg [10] [1]
  41. smokvar [2] [1]
  42. smokvarka [2] [1]
  43. sofija [10] [1]
  44. trešnjarka [6] [1]
  45. ćisalopeja [24] [1]
  46. ćiselopej [25] [1]
  47. uroš [26] [1]
  48. fuga [10] [1]
  49. huga [22] [1]
  50. šofija [5] [6] [1]
  51. šuga vuga [2] [1]
  52. šura milivoje [2] [1]
  53. šurimilivoj [27] [1]


Хипероним:

  1. vuga [10] [1]
  2. žuja [28] [1]
  3. žuna [29] [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  3. ↑ Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.
  4. ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  7. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  8. ↑ 8,0 8,1 Мојо Медић, Додатак природописној и медицинској номенклатури, Летопис Матице српске, књ. 159, свеска трећа, Матица српска, Нови Сад 1889, 123–135.
  9. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 10,6 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  11. ↑ Коста Црногорац, Природна историја, део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1870.
  12. ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  13. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  14. ↑ Животиње, VII део, Даворин Трстењак, Птице, III свезак, књ. LXXXX, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1893.
  15. ↑ Ђуро Себишановић, Грађа за номенклатуру наших птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година IV, бр. 1, Загреб 1889, 261–272.
  16. ↑ Отмар Рајзер ‒ Иван Сеуник, Народна имена птица у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1890, 109‒112.
  17. ↑ Мојо Медић, Зоологија за више разреде средњих школа, Краљевска хрватско-славонска земаљска влада, Загреб 1920.
  18. ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  19. ↑ 19,0 19,1 19,2 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  20. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  21. ↑ Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  22. ↑ 22,0 22,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  23. ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
  24. ↑ Драгослав Манић Форски, Лужнички речник, Дом културе Бабушница, Бабушница 1997.
  25. ↑ Јакша Динић, Тимочки дијалекатски речник, Институт за српски језик САНУ, Београд 2008.
  26. ↑ Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  27. ↑ Миодраг Марковић, Речник народног говора у Црној Реци. – Српски дијалектолошки зборник, XXXIX, САНУ, Београд 1993.
  28. ↑ Лазар Ђ. Докић, Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, I део, Кичмењаци, Краљевско-српска државна штампарија, Београд 1883.
  29. ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=zlatožuna&oldid=257472”