вито
vito
vito (српски, ћир. вито)[уреди]
Именица[уреди]
vito, с
Категорије: ткач.
Облици:
Значења:
- Isto. [2]
- Vrsta ljuljaške na kolskom točku, na kojoj se deca i mladi ljuljaju za vreme uskršnjeg posta. [2]
Примери:
- Ȉma víto na bunáru. Чортановци [2]# Справе за сав рад око прераде вуне (а то су остале и данас) јесу: гребено […], вито. [3] [2]# Има ви̏то, мото̀вило, то̑ се мо̀та ка̏нура. Башаид [2]
- Kako je rázboj, ȅto tàko na rázboj, tȏ òpet tàko ìma dvȇ strànice, i ȍndak tȏ se pȓvo na vȉto ). [4] [5] Арадац Змајево Ченеј Ковиљ Кумане Итебеј Шурјан Конак Томашевац Иланџа Вршац Јасеново [2]# Сну̏је се на ве̏лико ви̏то, па се о̏коло мо́та, па о̏ндак на вра̀тило се на̀вӣја. Томашевац [2]
- Pȓvo se snȕje tȍ na vȅliko vȉto, znaš. Велики Гај [2]# О̏нда је би́ло те̏ неде̏ље сва̏шта — ви̏то. Јасеново [2]
Референце[уреди]
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 45, 531.