висòко

visòko

visòko (српски, ћир. висо̀ко)[уреди]

Облици:

  1. visóko [1]

Примери:

  1. Òdgore se sȅklo kȍlko je tȁčka visòko, tolìko je bȉo i vìnogrād visòko. Ченеј [1]
  2. Mìšlīnger [raste] visòko, kao kukùruzi, sàmo čésto. Голубинци [1]
  3. Ȍnda mȅtemo kòmārnik (tȏ smo mȋ tkȁli od vȕne; nàmestimo dŕva kȍliki je krȅvet — léce — tolìko visòko da mȍžeš da sȅdneš, pa pȕstimo dóle tȃj kòmārnik (NM — S; Z F). [2] [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.01.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.27,21,68.

Напомене[уреди]