виноград
Изглед
vinograd
Именица
[уреди]vinograd, м
Облици:
Значења:
- Loza od koje je ukopan izdanak za novo stablo. [1]
- Vinograd koji je prvi put doneo rod. [1]
- Vinograd koji dugo nije podmlađivan. Суботица[1]
- Vrsta kolača koji se pravi za Božić. [1]
Примери:
- Òreže se lòza, zatȋm dòlazi kòpnja vìnogrāda, pȓvi pȗt. Врдник [1]
- Ìmali smo rȏze, rȕžica, nȁše víno iz nȁšeg vìnogrāda. Бешка [1]
- Prȉjatelj ga Srémac pȋta ȉma l vìnogrād, kȃže — nȇma. Nè dam kćȇr kad nȇmaš vìnogrād, siròma si, nísi gȁzda!. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Ђала Бачинци Сремска Каменица Сремска Митровица Стари Сланкамен Сомбор Суботица Мартонош Бечеј Бачки Брестовац Дероње Србобран Ченеј Каћ Шајкаш Ковиљ Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Елемир Арадац Зрењанин Бока Томашевац Фаркаждин Чента Баранда Сефкерин Деска [1]# О̏нда ту̑ има́мо од сѐла јѐдну ду̑ж, ма̏ло ви̏ше, ту ј би̏о вѝноград. Дероње [1]
- Pa ȍndak je bílo òni vìnograda dȍsta, pa bílo tȍg grȏžđa. [8] [9] [10] Томашевац Бачинци Визић Лаћарак Сремска Каменица Сремски Карловци Српска Црња Итебеј Житиште Зрењанин Бока Шурјан Конак Велики Гај Фаркаждин Чента Баранда Орловат Сефкерин Иланџа [1]
- Pȍsle sam bȉo i orȃč, kòpāč; vìnograd rádijo. Голубинци [1]# Оти̏днем ко[д] дру̏гога, ни́је ку̏ћи, у вино̏град, пр̏ ска вино̏град. [11] Избиште Вршац Црвена Црква [1]
- Tȏ je neka tráva što ráste ȕ proleće, náročito u vinȍgra du di je dòbra zèmlja. Павлиш [1]# Кад је дола̏зио ра̏т, кроз на̏ше се́ло смо уте̏кли у вино́граде. Избиште [1]# Сами њихови називи […] виноград, као и многи други називи божићних колача […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника. [12] [13] Вршац [1]# Вѝногра̄д — ту се на̀праве неке ру̏жице. Мартонош [1]# Зна̏ш ка̏ко се ме́сило пре̏: ру̑ка, па њи̏ва, па вино̏град, па пра̏сици се пра̏вили — сва̏шта та̀ко од за́кона. Вршац [1]
- Šȁka, i vinȍgrad i gúmno i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Павлиш Црвена Црква [1]
Изрази:
- Òtačkativìnograd ("pobiti kočeve uz koje se veže vinova loza"). Сремски Карловци [1]
- polazitivinograd ("božićni običaj obilaženja vinograda zaprežnim kolima ili saonicama"; "Na prvi ili drugi dan Božića po podne se polaze vinograd"). Стапар [1]
Проширени садржај | |||||
---|---|---|---|---|---|
Преводи[уреди]
|
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 110, 114, 117, 287.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 239, 271, 283.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 174, 205, 291, 294, 298.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 162, 211.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 109, 115, 117.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 327, 489.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 158, 262.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 184.
- ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.
Напомене
[уреди]※