убíјати
ubíjati
Глагол
[уреди]Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Nasilno oduzimati nekome život; klati. [1]
- Tući se do smrti. [1]
- Nasilno oduzeti nekome život. [1]
- Dovesti u stanje očajanja, unesrećiti. [1]
- Potruditi se, posvetiti se nečemu preko mere, veoma se pomučiti oko nečega. [1]
Примери:
- I dòšli i pȕcali kòga nȃđu na šòru i ubíjali kroz Tȍvariševo. [2] Товаришево Моровић Черевић Чуруг Каћ [1]
- Tȁko bíla jȅsēn, kláli smo svínjče, mȋ kȃžemo ȕbījamo svínjče. [3] Помаз [1]
- Tȏ se skȕpi mládeži, móba. U òne kablove, mȅrice, sàćure pa nȍse zȅmlju. Tȏ se tàko pòstave dȁske i tȗ se tȏ — ljȗdi ubíjaju, ubíjaju. Kad pòrāvne, pòdignu vȉše i vȉšlje i tàko se prȁvilo. [4] Лалић Дероње Товаришево Бачка Паланка Ђала [1]
- I ȍnda se ùbīja tȃ tr̀ska. [4] Санад Госпођинци [1]
- Ȗđe u kȍšnicu, kráde mȅda i bèga, dovȅde drȕge, takȏ se ubȋjadu. [2] Бела Црква Вршац Дупљаја [1]
- Kada se pčȅle nè slāžu, òne se ubȋjadu mȅđusobno. [2] Јаша Томић [1]
- Da nȅ bi ubȉli mȁticu mȏramo da pȓskamo rakȉjom, ako je dodámo ȍdma. [2] Избиште [1]
- Pópa je postrádo, ubȉle ga Švábe. Павлиш [1]
- Njéga su ubȉli. Вршац [1]
- Túku se pčȅle, ȍće da ȕbu jȅdna drȕgu. [2] Дупљаја [1]
- Òni su nȁoružāni, i jȃ sam mȉslila da ćedu òni da ga ȕbiju na mȅstu. [5] [2] [6] [7] [8] Кумане Ердевик Ириг Јаково Бођани Госпођинци Жабаљ Мошорин Футог Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Српска Црња Итебеј Меленци Јаша Томић Фаркаждин Иланџа Чента Црепаја Крушчица [1]
- Ȕbije njèga i pajtáša. [6] Силбаш [1]
- Mȁti mu je bȁš svȅ — ùbila mu srȅću. Нови Сад [1]
- Da se tȏ òtkinulo, tȃj bi pȁo ȍdūnda i ȏn bi se ùbio. [5] Кикинда [1]
- Ubio se radeći. Јасеново [1]
- I ùčīm je po čȉtav dȃn, i nȅ zna da opòravi, pa s ȕbije. Бачинци [1]
Изведене речи:
Изрази:
- gospod teubio /ubio te gospod, da teubije ("isto"). Јасеново [1]
- ubȉ bȍže [1]
- slota teubila, dabogda ("isto"). Јасеново [1]
- žalosno' Вршац [1]
- grȍm teȕbio, prȋšt te udávio ("isto"; "Mȁćija me zatèkla kad je dòšla, bíla òtrōvna sȁ mnom, fȕrt je bílo: „Grȍm te ȕbio, prȋšt te udávio""). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- ubiti se od rada ("mnogo raditi, raditi teške poslove"; "Ubio se od rada"). Јасеново [1]
- Ùbiti ko zȅcove ("nemilosrdno ubiti"). Дероње [1]
- grȍm teùbio ("isto"). Ново Милошево [1]
- nȅbo teubilo ("isto"). Кикинда [1]
- ubiti boga u nekome ("pretući, premlatiti koga"). [1]
- Bog teubio / bog teubio, da teubije ("kletva"). Јасеново [1]
- ubio te led, da teubije ("kletva"). Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 144, 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 119, 140. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 132, 147, 148, 317, 326.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.