субата
subata
Именица
[уреди]subata, ж
Значења:
- Šesti dan u nedelji. [1]
- Subota uoči Uskrsa. [1]
- Isto. [1]
- Pravoslavni praznik koji se slavi nedelju dana pre Uskrsa, Vrbica. [1]
- Isto. [1]
- Crkveni praznik uoči druge nedelje uskršnjeg posta. [1]
- Isto. [1]
Примери:
- Dođe subatom i pomogne, počistimo kočine i krunimo kukuruz za prikrupu. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Бачинци Лаћарак Обзир Бечеј Дероње Госпођинци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Итебеј Кумане Међа Житиште Елемир Шурјан Орловат Перлез Фаркаждин Чента Баранда Црепаја Сенпетер [1]
- Sùbatom ȕveče jel nèdeljom zȁjutra ȏn ȍde kod òca i kòd matere. [2] Нови Бечеј [1]
- A tȏ se ȍbično tàko glȅdalo da se mȇsi dȁ l pétkom, dȁ l sùbatom, tàko za nèdelju da bȉde mȅkan hlȅb. Арадац [1]
- Mòja Angelína ùmēsi sùbotom ili ponèdēljnikom lȅbac. [4] Ђала Српска Црња Башаид Међа Меленци Житиште Шурјан Бока Црепаја [1]
- Jedvȁ čȅkamo subȍta da dȏđe. Павлиш [1]
- Pétak i subȍta se ȉde, celȋva se bȍžji grȍb. Банатска Паланка Вршац Избиште Јасеново [1]
- Na Vèliku sùbatu je mȁma bárila šȗnku, kobàsice. [2] Нови Сад Србобран Ковиљ [1]
- Na Veliku subotu nose na groblje kolač od kiselog testa. Za muškarce prave kolač u vidu batine, a za ženske vitice. [7] Стапар [1]
- Uoči Lazareve subote i Ivanj dana uveče se pale vatre koje momci i devojke preskaču a majke nad vatru nadnose svoju decu da budu „očišćena" i zaštićena od zlih nevidljivih sila. [8] Остојићево [1]
- Tȏ je bíla Lȁzarova sùbota ; — Sam sȁd nȅ idu te dȍdole, sȁd sȁm na Lȁzarovu sùbotu još ìdu — kad je Vrbíca (E). Лаћарак [1]
- U Teodorovu subotu pričešćuju se deca. Бачка Паланка [1]
- Na Todorovu subotu pravi se pecivo u vidu lutke „todorčići”. Jedu se sa grožđem iz turšije. Јасеново [1]
- Na Todorovu subotu, ranije, mazali su se belim lukom radi odbrane od veštica. [9] Јарковац [1]
- Tȍ se zove i Tȍdorova subȍta i céla nedȅlja Tȍdorova. Вршац [1]
Изрази:
- Dȕži pétak odsùbote ("rugalica za ženu kojoj viri podsuknja ispod suknje"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 138. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63.
- ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 265. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 345.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159, 163.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.