стати
Изглед
stati
Глагол
[уреди]Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Stupiti, koraknuti na što. Бачинци[1]
- Zauzeti mesto negde (u prostornom smislu). [1]
- Zaustaviti se, ne ići dalje. Каћ Ново Милошево[1]
- Prestati. [1]
- Prekinuti rad, prestati funkcionisati. [1]
- Naći mesto, smestiti se. [1]
- Početi. [1]
Примери:
- Stȁne tȁmo jèdan na klúpu jel na stòlicu, góre, da vȉdu svȉ. [2] Итебеј [1]
- Kad je vrȉla pa stȁla. [3] Башаид [1]
- Kad je dòšo, svȉ smo se ljúbili, samo sȑce nè može da pòkāže rȁdōst — stȁlo sȑce za svòjim sȋnom. [4] Кумане [1]
- Sazídali smo jèdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacìtēt stȏ dvájes kónja. [5] Мокрин Каћ [1]
- Stala ona mene svetovati. Каћ [1]
- Jȃ sam stȁla u zȃdrugu, mȗž mi níje. [6] Бата Меленци [1]
- I ȏn je stȁo nà te oficíre, tàko da ih pùstili, a òpet su mórali da ìdu da se jȃvu. Велики Гај [1]
- Stȁo je da slȗži. Ново Милошево [1]
Изрази:
- ˜ za guljáša ("biti izabran za guljaša"). Вршац [1]
- Krȁva mustȁla na nȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Ново Милошево [1]
- ˜ na policu ("doći na red za udaju (o devojci kojoj se udala starija sestra)"). Јасеново [1]
- ˜ kome na žulj ("dirnuti u osetljivo mesto"). Платичево [1]
- ˜ kome na rep [1]
- ˜ nekome ȕgrlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Бачинци [1]
- ˜ nȁ snāgu ("odrasti, stasati"). Ново Милошево [1]
- ˜ ko bȍta ("stati na put, smetati"). Вршац [1]
- RSB] [1]
- ˜ za gȏrnika ("biti izabran za čuvara polja"). Вршац [1]
- ˜ za govedára ("biti izabran za govedara"). Вршац [1]
- uhvatiti, ščepati koga’ [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 251.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.