ражањ

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ražanj

ražanj (српски, ћир. ражањ)[уреди]

Именица[уреди]

ražanj, м

Значења:

  1. Род птица (лат.) Plegadis Threskiornithidae Kaup [1]

Синоними:

  1. ibis [2] [1]
  2. ražanj [3] [1]
  3. razalj [4] [1]


Хипоними:

  1. amerikanac [5] [1]
  2. blistavi ražanj [6] [1]
  3. veliki ibis [7] [1]
  4. galica [8] [1]
  5. grlica [9] [1]
  6. ibis [10] [1]
  7. kanja [11] [1]
  8. nesita [7] [1]
  9. ražalj [12] [1]
  10. ražan [13] [1]
  11. ražanj [14] [15] [1]
  12. ražanj terkoč [16] [1]
  13. ražanj turkoč [4] [1]
  14. srpokljuni trkoč [4] [1]
  15. terkoć [17] [1]
  16. trkoć [18] [1]
  17. trkoč [4] [1]
  18. turkoć [18] [1]
  19. turkoč [4] [1]
  20. crna čaplja [19] [1]
  21. crni ibis [20] [1]
  22. crni kovač [21] [1]
  23. crni ražanj [22] [1]
  24. čojla [8] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Август Либен, Природопис, први део: Зоологија (превео П. Деспотовић), Панчево 1874.
  3. Лазар Ђ. Докић, Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, I део, Кичмењаци, Краљевско-српска државна штампарија, Београд 1883.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  5. Јосиф Валдхер, Фауна. ‒ Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Панчево 1886, 234‒239.
  6. Мојо Медић, Зоологија за више разреде средњих школа, Краљевска хрватско-славонска земаљска влада, Загреб 1920.
  7. 7,0 7,1 Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  8. 8,0 8,1 Отмар Рајзер ‒ Иван Сеуник, Народна имена птица у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1890, 109‒112.
  9. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  10. Владалачки ловови (свршетак), Ловац, бр. 11–12, Савез ловачких удружења, Београд 1900, 161–166.
  11. Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  12. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  13. Борис Гаровников – Милош Беуковић – Миленко Зеремски, Птице (перната дивљач) Дунавске бановине, Ловачки савез Војводине, Нови Сад 2008.
  14. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  15. Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  16. Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  17. Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  18. 18,0 18,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  19. Војислав Васић – Георг Џукић, Орнитолошки рад грофа Алојзија Фердинанда Марсилија (1658–1730), Зборник за природне науке, бр. 53, Матица српска, Нови Сад 1977, 233–253.
  20. Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  21. Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  22. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.

Напомене[уреди]