пострњачка трепетљика
Изглед
postrnjačka trepetljika
postrnjačka trepetljika (српски, ћир. пострњачка трепетљика)
[уреди]Именица
[уреди]postrnjačka trepetljika, ж
Значења:
- Врста птице из рода (лат.) Anthus Motacillidae Bechstein[1]
Синоними:
- bikuša [2] [1]
- giričinka [3] [1]
- žvrljinka [4] [1]
- mrkuša [2] [1]
- mrkuška [2] [1]
- pozemljušica [2] [1]
- poleguša [2] [1]
- polegušica [2] [1]
- poljska travarka [5] [1]
- poljska trepetaljka [6] [1]
- poljska trepetljika [7] [1]
- poljska trepteljka [8] [1]
- poljska cipica [9] [1]
- poljska ševa [10] [1]
- postrnjačka trepetljika [11] [1]
- postrujačka trepteljka [4] [1]
- rujava cipa [4] [1]
- rujna trepteljka [12] [1]
- rujna ševa [4] [1]
- stepska treptaljka [13] [1]
- stepska trepteljka [8] [1]
- travarka [14] [1]
- trepteljka [15] [1]
- trepteljka žvoljinka [16] [1]
- trepteljka žvrljinka [4] [1]
- čirlinkavac [4] [1]
- čirlinkavica [2] [1]
Хипероним:
- smigavac [2] [1]
- smigica [4] [1]
- treptaljka [17] [1]
- trepteljka [4] [1]
- fista [4] [1]
- ciba [2] [1]
- cipa [18] [1]
- cipica [19] [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
- ↑ Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
- ↑ Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
- ↑ 8,0 8,1 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
- ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
- ↑ Свет. К. Матић, Орнитолошка збирка у нишкој гимназији, Извештај гимназије, Ниш 1905, 28–32.
- ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ Радивој Обрадовић, Птице Југославије, Сомбор 1998.
- ↑ Милорад Марчетић, Орнитофауна Лудошког језера, Палићког језера и околине, Зборник за природне науке, бр. 11, Матица српска, Нови Сад 1956, 179–183.
- ↑ Божина Ивановић, Нека орнитолошка запажања на Скадарском језеру, Lаrus, вол. 21–22, годишњак Завода за Орнитологију ЈАЗУ, Загреб година? 1970 (24) (1967-68 21-22?), 137–160.
- ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
- ↑ Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
- ↑ Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
- ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.